Banjaluka, posebna sednica Parlamenta o vraćanju nadležnosti Republici Srpskoj

Na posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske raspravlja se o vraćanju nadležnosti koje su tokom godina prenete na Bosnu i Hercegovinu.

Od ukupno 140 nadležnosti, u fokusu su one u oblasti bezbednosti, pravosuđa i indirektnog oporezivanja.

Pred poslanicima je i Deklaracija o ustavnim principima, kojom se nalaže Vladi da pripremi izmene Ustava, kojima će potvrditi sve nadležnosti Srpske, osim onih koje po Ustavu pripadaju Bosni i Hercegovini.

Poslanicima se najpre obratio srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.

Upravo on je prethodnih meseci najavljivao prenos nadležnosti sa BiH na RS, nakon što je bivši visoki predstavnik Valentin Incko nemetnuo zakon kojim je zabranjeno negiranje genocida u BiH.

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović poručila je u svom obraćanju poslanicima NSRS da je Srpska od potpisivanja Dejtonskog sporazuma i uspostavljanja postojeće BiH, u kontinuitetu bila izložena različitim izazovima i pritiscima, ali da nema nameru da uzurpira bilo šta što po Ustavu pripada nekom drugom nivou vlasti.

"Nijedna aktivnost institucija Republike Srpske ne izlazi i neće izlaziti iz ustavnog okvira, niti će ugroziti Ustavom predviđenu raspodelu nadležnosti", rekla je Cvijanovićeva.

Naglasila je da je Narodna skupština Republike Srpske, kao najviše predstavničko telo, pravo mesto da se još jednom istakne da na političkoj agendi u Srpskoj ne postoji nikakav rat ili secesija.

"Naša jedina platforma delovanja jeste zaštita ustavnopravnog položaja Republike Srpske, onako kako je on predviđen Dejtonskim sporazumom i njegovim Aneksom 4 i otvaranje mogućnosti za konačno iskrene i partnerske odnose sa političkim predstavnicima drugih naroda. Cenimo da bi ovo služilo očuvanju i ozdravljenju BiH", rekla je.

Cvijanović smatra da je to "preko potrebno jer je već godinama na sceni jednostrano, lobističko i advokatsko delovanje pojedinih međunarodnih faktora isključivo u korist jednog konstitutivnog naroda čiji politički predstavnici, sve dok imaju takve advokate na svojoj strani, odbijaju mogućnost bilo kakvog dijaloga sa političkim predstavnicima druga dva naroda o svim pitanjima ključnim za sudbinu BiH".

Podsetila je da je poziv za razgovore upućen, između ostalog, i na osnovu zaključaka Narodne skupštine, ali i na druge načine, te da su takvi pozivi redovno ignorisani.

"Ali, mi i dalje pozivamo na razgovore i nastavićemo to da radimo, jer multietnička zemlja, koja nije u stanju da odgovori potrebama svih, nije u stanju da postane uspešna", navela je predsednica.

"Republika Srpska počinje proces povratka kući"  

Savetnik srpskog člana Predsedništva Radovan Kovačević rekao je za RTS da RS započinje proces povratka kući i svemu onome što joj po Ustavu i po Dejstonskom sporazumu pripada.

"Republika Srpska nije nikakav destruktivac, niti faktor nestabilnosti i neko ko izaziva krizu. Ono što je izazvalo krizu je da je jedan stranac došao i pokušao da nametne zakon, odnosno pokušaj zakona, za koji je u Skupštini RS već rečeno da ne može biti na snazi u RS", rekao je Kovačević.

On kaže da se ništa ne isprobava, već započinje proces kojim se RS vraćaju prava koja joj po Ustavu pripadaju.

"Dajemo rok od šest meseci" 

"Nama su preko 140 puta nametane nadležnosti koje nisu po Ustavu BIH. Dajemo rok od šest meseci kako bi pripremili zakonsku regulativu za sve te nadležnosti koje vraćamo, kako bi prestale nadležnosti koje su nametnute, a nisu po ustavu BiH", rekao je Kovačević.

Savetnik srpskog člana Predsedništva kaže da se time štite interesi RS i njenih građana.

"Ne možete da donesete zakone i da napravite haos, ne može ništa preko noći, već sve mora da se radi studiozno kako ne bismo došli u situaciju da neka prava građana u praksi budu ugrožena, otuda rok od šest meseci. Ništa ovo o čemu govorimo nije u suprotnosti ni sa Ustavom BiH i sa Ustavom RS. Visoki predstavnici nisu imali ovlašćenja da menjaju zakone i ustave. S druge strane, u  Skupštini RS se nalaze legitimni predstavnici koje su izabrali građani i koji imaju prava da se bave ovim pitanjima", naglasio je Kovačević.

Današnjoj sednici neće prisustvovati predstavnici Kancelarije visokog predstavnika uprkos tome što su se najavili.

Naime, kako je objasnio potpredsednik parlamenta, to nije bila molba već naredbodavni zahtev institucije koju Banjaluka ne priznaje. Sednici će, sa druge strane, prisustvovati predstavnici delegacije EU u BiH.