Rampa za Šmita, o čemu će se raspravljati na posebnoj sednici u Banjaluci

Uoči posebne sednice Skuštine Republike Srpske o vraćanju nadležnosti, Parlament saopštava da neće dozvoliti kancelariji Visokog predstavnika da prisustvuje zasedanju i dodaje da je nedopustivo da OHR pošalje obaveštenje, a ne molbu o prisustvovanju sednici.

U BiH ne postoji Visoki predstavnik, samim tim ni njegova kancelarija, pa ne vidimo bilo kakav razlog da prisustvujete posebnoj sednici. Tako iz Skupštine odgovaraju Kristijanu Šmitu i poručuju da zasedanje, kao i svi građani, mogu da prate u televizijskom prenosu.

Za razliku od OHR-a, na sednici će biti predstavnici delegacije Evropske unije. U Parlamentu kažu da su spremni da razgovaraju sa svima koji uvažavaju Srpsku.

"Sigurno da će biti neka njihova reakcija, kakva će biti, u potpunosti nas ne zanima", kaže Denis Šulić, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srpske.

Simboliku u Srpskoj za održavanje sednice vide i u tome što se održava na dan kada je na konferenciji u Bonu doneta odluka o korišćenju Bonskih ovlašćenja. Zahvaljujući njima visoki predstavnik do sada je nametnuo 260 odluka i prenio 140 nadležnosti.

"Republika Srpska ima pravo na vojsku po Ustavu i Dejtonu, ima pravo na sud i tužilaštvo. Ima pravo da ima nadležnost nad fiskalnim sistemom u BiH u odnosu na prostor RS", rekao je Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH.

Pred poslanicima će biti Deklaracija i četiri informacije kojim se Vlada zadužuje da sa predsednikom Srpske pripremi tekst Ustava kojim će se potvrditi sve nadležnosti Srpske. Informacije o vraćanju vojske, poreza i pravosuđa. Imaju rok od šest meseci.

"Nije secesija, nije ugrožavanje teritorijalnog integriteta. Ne možete mi reći da time što branimo Ustav da se ponašamo neustavno", navodi Željka Cvijanović, predsjednica Republike Srpske.

Zasedanju u Banjaluci prethodili su sastanci predstavnika Srpske, ali i BiH sa evropskim i američkim diplomatama. Milorad Dodik i Željka Cvijanović protekla dva meseca razgovarali su sa više od 10 predsednika država i vlada Evropske unije, Rusije i Turske.