Valentin Incko izmenama zakona zabranio negiranje genocida u BiH

Kako je saopšteno iz Kancelarije visokog predstavnika, Zakon koji sledi i koji čini sastavni deo ove odluke stupa na snagu odmah, na privremenoj osnovi, sve dok ga Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine ne usvoji u istom obliku, bez izmena i dopuna i bez dodatnih uslova.

Tekst izmena Krivičnog zakona, koje je nametnuo Incko, u dva dodata člana glasi:

"Ko javno podstrekne na nasilje ili mržnju usmerenu protiv grupe osoba ili člana grupe određene s obzirom na rasu, boju kože, veroispovest, poreklo ili nacionalnu ili etničku pripadnost, ako takvo ponašanje ne predstavlja krivično delo iz stava (1) ovog člana, biće kažnjen kaznom zatvora od tri meseca do tri godine."

Izmenom u članu (3), Incko je istakao da:

"Ko javno odobri, porekne, grubo umanji ili pokuša da opravda zločin genocida, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin utvrđen punomoćnom presudom u skladu s Poveljom Međunarodnog vojnog suda pridruženom Londonskom sporazumu od 8. avgusta 1945. ili Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju ili Međunarodnog krivičnog suda ili suda u Bosni i Hercegovini, a usmereno je protiv grupe osoba ili člana grupe određene s obzirom na rasu, boju kože, veroispovest, poreklo ili nacionalnu ili etničku pripadnost, i to na način koji bi mogao da podstakne na nasilje ili mržnju usmerenu protiv takve skupine osoba ili člana takve skupine, biće kažnjen kaznom zatvora od šest meseci do pet godina."

Izmena zakona podrazumeva i da ko krivično delo iz članova od (1) do (3) ovog člana izvrši tako da javnosti učini dostupnim ili joj distribuira letke, slike ili druge materijale, biće kažnjen zatvorom od najmanje jedne godine.

A ako je krivično delo iz stava (1) do (3) ovog člana počinjeno na način kojim se može poremetiti javni red i mir ili je preteće, zlostavljajuće ili uvredljivo, počinilac će biti kažnjen zatvorom od najmanje tri godine.

Kaznu od najmanje tri godine zatvora dobiće svako ko dodeli priznanje, nagradu, spomenicu, bilo kakav podsetnik ili bilo kakvu privilegiju ili slično osobi osuđenoj pravosnažno za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin, ili imenuje javni objekat kao što su ulica, trg, park, most, institucija, ustanova, opština ili grad, naselje i naseljeno mesto...

U obrazloženju odluke, Incko navodi da svesni činjenice da pomirenja ne može biti bez priznanja zločina i odgovornosti, kao i da govor mržnje, veličanje ratnih zločinaca i revizionizam ili otvoreno negiranje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina utvrđenih pravosnažnom sudskim odlukama ugrožavaju vladavinu prava i predstavljaju direktnu prepreku miru, pomirenju i izgradnji poverenja i na kraju ugrožavaju izglede za sigurnu, mirnu budućnost Bosne i Hercegovine.

Navodi i da je duboko zabrinut zbog toga što istaknuti pojedinci i javne vlasti u Bosni i Hercegovini i dalje poriču da su akti genocida, zločini protiv čovečnosti i ratni zločini bili počinjeni tokom oružanog sukoba, čime pojedinci i organi vlasti javno dovode u pitanje legitimitet presuda koje su doneli Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Sud Bosne i Hercegovine i da pojedinci i organi vlasti slave ili veličaju osuđene ratne zločince.

Konstatuje da su sve zakonodavne inicijative pokrenute pred Parlamentarnom skupštinom Bosne i Hercegovine za rešavanje ovog pitanja blokirane.

"Iz prethodno utvrđenih razloga, visoki predstavnik ovim donosi odluku o Zakonu o dopuni Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine", naveo je Incko.

Reakcije na Inckovu odluku

Povodom ove Inckove odluke oglasio se srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, koji je rekao da Republika Srpska odbacuje odluku Incka i da je "tipičan srbomrzac".

S druge strane, za predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Komšića Inckova odluka je utemeljena na nizu presuda Haškog suda koje su, navodi, utvrdile da je u Srebrenici bio genocid. Reaguje i lider SDA.

"Ovo je satisfakcija za porodice žrtava i dobro za svakog građanina BiH i za autoritet naslednika Incka, ne slabi njegov autoritet nego ga jača, pokazuje odlučnost", smatra Bakir Izetbegović.

Premijerka Ana Brnabić ocenila je kao lošu vest odluku odlazećeg visokog predstavnika da nametne zabranu negiranja genocida i ocenila da će to još više udaljiti Sarajevo i Federaciju od RS i stavova Srpske. 

Oglasila se i Evropska unija, navodeći da je primila k znanju donošenje zakona u BiH protiv poricanja genocida, uz konstatciju da "revizionizam i poricanje genocida protivreče najosnovnijim evropskim vrednostima".

Reaguje i Muzej žrtava genocida, međunarodno referentna ustanova koja se bavi istraživanjem genocida počinjenog nad pripadnicima srpskog naroda i Holokausta, kao i negovanjem kulture sećanja na njihove žrtve, navodeći da je Incko na samom kraju mandata dao snažan podstrek reviziji nedavne tragične istorije.