Sofija protiv Skoplja - anđeli, đavoli, Tito i Goce Delčev

Bugarska ne odustaje od blokade početka pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom, zbog čega je ova tema sklonjena sa dnevnog reda sastanka lidera EU krajem sedmice. Sofija optužuje Skoplje da "istoriju tumači kao đavo Sveto pismo". Nemačka nezadovoljna ponašanjem Sofije. Skoplje imenovalo Vladu Bučkovskog za specijalnog izaslanika.

Šanse da će Severna Makedonija i Bugarska, u dogledno vreme, naći kompromis oko istorijskog identiteta smanjene su na minimum, pošto su predstavnici Evropske unije raspravu o početku pregovora Skoplja sa Briselom izbrisali iz agende predstojećeg sastanka lidera EU.

Još jedan, četvrti, bugarski veto na početak pregovora Severne Makedonije sa EU usledio je posle neuspešne diplomatske inicijative, tokom koje su evropski zvaničnici pokušali da ubede zvaničnike u Sofiji sa postignu kompromisno rešenje o pitanjima koje Sofija smatra spornim.

"Učinili smo sve što je bilo moguće da bi došlo do kompromisa... Nezadovoljni smo činjenicom da Bugarska blokira pristupne pregovore zbog bilateralnih pitanja koja ne pripadaju kontekstu proširenja", rekao je novinarima u Briselu neimenovani diplomata EU.

Nova bugarska blokada, kako navode zvaničnici u Sofiji, rezultat je izostanka napretka bilateralne komisije koja se bavi spornim istorijskim pitanjima.

Bugarski član ovog tela Kiril Topalov je za izostanak napretka optužio Skoplje, ocenivši da Makedonci "tumače istoriju kao đavo Sveto pismo".

Topalov je još jednom optužio Makedonce da "nastavljaju da šire zablude iz vremena Josipa Broza Tita", te objasnio da komisija čiji je član još nije uspela da pronađe zajednički jezik oko istorije srednjeg veka.

"Pomenuli smo Goce Delčeva, jer se bliži godišnjica, ali je makedonska strana dalju raspravu učinila nemogućom", rekao je bugarski istoričar.

Topalov je Makedonce optužio da "šire mržnju prema Bugarima", jer se u njihovim udžbenicima istorije Bugari opisiju kao "fašistički okupatori".

"Za Bugarsku je teško da bude toliko glupa i velikodušna pa da u ovim uslovima podrži evropski put Makedonije", rekao je bugarski istoričar.

Istovremeno, makedonske vlasti su imenovale bovšeg premijera i ministra odbrane Vladu Bučkovskog za specijalnog isaslanika, koji bi mogao da pomogne da se rešenje otvorenih pitanja između Sofije i Skoplja pokrenu sa mrtve tačke.

Šta želi Sofija?

Bugarska i Makedonija su 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU.

Vlasti u Sofiji pak smatraju da je pre početka pregovora potrebno rešiti pitanja koja se odnose na makedonski nacionalni identitet, odnosno pitanje jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je Goce Delčev.

Suštinski, Sofija nastoji da zaustavi zahteve da se Makedoncima u Bugarskoj prizna status nacionalne manjine, što će, kako tvrdi Zaharijeva, biti rešeno kada Skoplje prizna da makedonski jezik i identitet imaju bugarske korene.

Bugarska je jedina zemlja koja blokira potpisivanje sporazuma o upravljanju granicama između Severne Makedonije i Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu.

Sofija insistira da se makedonski jezik, nadalje, zove zvanični jezik Republike Severne Makedonije ili u određenim slučajevima fusnota uz objašnjenje: "Prema Ustavu Republike Severne Makedonije".

Bugarska navodi i da je "makedonski jezik nastao 1944. godine", te da može da se računa jedino kao "pisana regionalna forma bugarskog jezika".