Kako je došlo do bečkih "devet minuta terora"

Novi detalji u odnosu na ubijenog teroristu K. F. poreklom iz Tetova:

Sredstva za život

Počinilac je bio nezaposlen, živeo je od socijalne pomoći od 917 evra mesečno i stanovao u opštinskom stanu u Kagranu koji grad Beč stavlja na raspolaganje osobama nižeg materijalnog stanja. Socijalna pomoć u konkretnom slučaju znači "Mindestsicherung", minimalno osiguranje koje se isplaćuje austrijskim državljanima, azilantima i migrantima.

Osnovica minimalnog osiguranja je nešto niža, oko 700 evra, ali na njega obično dolaze dodaci za (ionako jeftini) opštinski stan, decu, ko ih ima, nezaposlenog bračnog partnera i slično. K. F. je očito dobijao dodatak za stan.

Džamija u kojoj se radikalizovao

Džamija u kojoj se K. F. radikalizovao nalazi se u opštini Otakring, u Ulici Hazner. Džamija je poznata kao centar islamista s područja Bosne i Sandžaka. Tačan termin iz medija je "centar islamista slovenskih jezika", u smislu "jugoslovenskih" jezika - srpski, hrvatski, "bosanski", "crnogorski".

Reč je o Melit Ibrahim džamiji (Religija Avrama). Islamska verska zajednica u Austriji je izdala saopštenje da taj salafistički centar nije na njihovom spisku islamskih bogomolja.

K. F. je posećivao džamiju/dvorišnu prostoriju u toj stambenoj jedinici od 2016. U njoj je tada kao imam radio Nežad Balkan, alijas Abu Muhamed, poreklom iz Novog Pazara. Godine 2017, Abu Muhamed je uhapšen u raciji austrijske policije protiv salafističke scene.

Odlomak iz izveštaja "Putevi u radikalizaciju" iz 2017 godine, autori Hofinger/Šmidinger, Institut za sociologiju prava i kriminalistike:

"U džamiji u Otakringu je do hapšenja početkom 2017. delovao [ime zacrnjeno, misli se na Nedžada Balkana, prim V. K.] islamistički propovednik, koji je zastupao radikalnu takfirsku verziju salafizma. Takfir proglašava i sve ostale muslimane za nemuslimane.

U krugu oko [ime zacrnjeno, misli se na Nedžada Balkana, prim V. K.] radikalizovala se i osoba [misli se na Mevlida Jašarevića, iz Novog Pazara/Gornje Maoče] koja je 2011. godine izvela napad na američku ambasadu u Sarajevu, što je on [misli se opet na Nedžada Balkana, prim. V. K.] žestoko negirao."

Na kojoj visini ulice se tamo nalazi ta džamija nije mi poznato. Sigurno je na liniji koja vodi od džamije Džemat Bosna, koja se nalazi na početku iste ulice, Hasnerštrase. Na kom uglu neoznačene stambene jedinice je situirana, o tome još nije stigao odgovor Islamske verske zajednice.

Ako izgleda zamršeno: Jedna ulica, Hazner vodi u dubinu Otakringa. Na njenom početku se nalazi Džemat Bosna kao legalna džamija, nedaleko od nje džamija Melit Ibrahim, koja nije ilegalna, ali nije ni regularna. Obe imaju bosanske veze, samo u drugačijim miljeima.

U džamiji Melit Ibrahim u Ulici Hazner obavljale su se "regrutacije" za slanje mladih muslimana na Bliski istok u džihad. Druga džamija tog tipa je bila Altun Alem, neposredno pored Pratera, na uglu sa velikom Ulicom Lasal, opština Leopoldštat.

U džamiji Altun Alem, koja službeno više ne postoji, delovao je Mirsad Omerović, alijas Ebu Tejma, "Srbin", kako ga po automatizmu predstavlja austrijska štampa.

Među austrijskim i nemačkim specijalistima za islamistički terorizam, Ebu Tejma važi za "spiritus receptor", duhovnog oca svih radikalnih imama i radikalizovanih mladih "slovenskog" porekla.

Kratko objašnjenje: Kad se u austrijskim medijima govori o salafizmu sa "slovenskim korenima" uglavnom se misli na čitavo područje bivše Jugoslavije, dakle teoretski i na Kosovo i Severnu Makedoniju, ali ne na Albaniju.  

Kad se misli na radikalizovane Čečene, obično se napiše "terorista iz Rusije".

Zaključak: Ovako ili onako, slučaj teroriste K. F. direktno ubacuje Austriju u balkanski kontekst islamističkog terorizma i radikalizma. Bez više saradnje sa partnerima na regionalnom nivou, Beč neće izaći na kraj sa političkim islamom.     

Slovačka veza

U julu ove godine K. F. je otišao u Bratislavu da kupi municiju. Tamo mu nisu prodali robu, jer nije imao dozvolu za nošenje oružja. Iz prodavnice su hitno informisali slovačku policiju, slovačka policija je smesta prosledila informaciju austrijskoj Službi za zaštitu ustavnog poretka.

Služba za zaštitu ustavnog poretka nije učinila ništa, sedela je na toj informaciji. Dve su mogućnosti zašto:

Prva, zato što je ta Služba sistematski onesposobljena ciljanom aktivnošću Herberta Kikla, bivšeg ministra policije u prvom kabinetu Sebastijana Kurca, kad su slobodari bili u koaliciji sa konzervativcima. To je teorija koju je juče glasno izgovorio ministar policije Nehamer – da je kriv Kikl koji je od te Službe pravio svoju privatnu agenciju, i na kraju je deprofesionalizovao.

Druga varijanta – Služba za zaštitu ustavnog poretka je stavila kasnijeg počinioca K. F. pod prismotru. Za utorak (3. novembar 2020) rano ujutru je bila planirana velika racija protiv austrijske islamističke scene, "Operacija Ramzes". Logika govori u prilog tome da u Službi sedi visoko pozicionisana "krtica" koja je islamističkoj vezi dojavila šta se sprema, a odatle je gurnut "nesposobni" K. F. u raniju akciju.

(Termini o atentatoru kao mentalno i intelektualno "nesposobnom" za organizovane akcije terora, pojavljivali su se u raznim izjavama institucija 2. i 3. novembra. prim. V.K.)

Teza o islamističkoj "krtici" u visokim redovima austrijske tajne službe danas se provlači kroz austrijske medije. Ne kao optužba, već kao horor pretpostavka. U tom kontekstu, sigurno ne pomaže kad Kikl izjavljuje ono što svi misle, da „koincidencije ne postoje".

Koja austrijska institucija je odgovorna?

Na inicijativu ministra policije Nehamer, pitanjem odgovornosti će se baviti specijalna komisija nezavisnih eksperata.

Samo kratko, ovde su navedene najvažnije instance, zbog čije međusobne nekomunikacije je dobrim delom i došlo do "tragedije od devet minuta", onako kako se odigrala u centru Beča u ponedeljak uveče.

K. F. je pušten iz zatvora prošlog decembra, posle odsluženja dve trećine kazne (zajedno sa vremenom provedenim u istražnom zatvoru). Iz zatvora je pušten za vreme kratke ekspertske vlade, koja je delovala između pada Prvog kabineta Kurca (maj 2019) i početka Drugog kabineta Kurca (januar 2020).

Ministar pravosuđa pod kojim je K. F. oslobođen "zbog dobrog vladanja" bio je nepolitički predstavnik, Klemens Jabloner, bivši predsednik Upravnog suda, profesor teorije prava na Pavnom fakultetu u Beču.

Sadašnje Ministarstvo pravosuđa, pod ministarkom Zelenih Almom Zadić, nije direktno bilo uključeno u prevremeno puštanje K. F. iz zatvora, ali se u kontinuitetu s pravom oseća prozvanim.

Alma Zadić objašnjava da se (mladi) radikalizovani islamisti ranije puštaju iz zatvora, da bi se, budući da su samo na uslovnoj slobodi, našli u obaveznim programima za deradikalizaciju. Kad odsluže punu kaznu, onda država više ne može da ih integriše u programe za deradikalizaciju.

Teoretski i praktično, atentator K. F. je za pravosuđe bio deradikalizovan.

Da je pravosuđe bilo informisano o pokušaju kupovine metaka u Bratislavi ovog jula, ono bi reagovalo i vratilo počinitelja u zatvor.   

Ali, Služba za zaštitu ustavnog poretka (stoji pod Ministarstvom policije) nije prosledila informaciju iz Bratislave pravosudnim organima.

Institucija koja je "deradikalizovala" masovnog ubicu od prošlog ponedeljka je DERAD, nevladina organizacija koja kao platforma za deradikalizaciju radi u državno sponzorisanoj mreži više minstarstava - obrazovanja, pravosuđa i policije.

Osnivač i voditelj Derada Musa el Hasan Dijav danas daje izjavu za medije da DERAD nikada nije dao potvrdu da je Albanac iz Tetova K. F. "deradikalizovan". On je u Deradu uvek vođen kao potencijalno opasan.

Inače, Dijav je učestvovao u tematskoj emisiji Oko RTS-a u rano leto 2016, kada su austrijske vlasti izvršile raciju u džamiji Altun Alem kod Pratera.

Salafistička scena se tada prebacila u Otakring.

Zašto K. F. nije oduzeto austrijsko državljanstvo, što bi otvorilo put za njegovu deportaciju, da bude nečija tuđa briga? To je tek zapetljano do besmisla.

K. F. je rođen u Austriji. Takva deca/mladi teoretski mogu da imaju dvojno državljanstvo, ali samo do 18. godine. Tada kad je trebalo da se opredeljuje - severnomakedonsko ili austrijsko - K. F. je izabrao "državljanstvo" Daeša, Islamističke milicije Islamske države.

To bi naravno vrlo olakšalo posao austrijskoj policiji da mu oduzme državljanstvo, i oduzeli bi mu ga da je kasniji atentator uspeo u nameri da se priključi džihadu u Siriji. Ali nije, sprečen je u toj nameri akcijom turske i austrijske policije.

K. F. je ostao terorista u nameri, i kao takav, dvojni državljanin.

Kad su ga sprečili da se priključi džihadu, ostavili su mu državljanstvo, ubacili u program za deradikalizaciju i zaboravili na njega.  

Gde je u tom lancu "pukla" linija uzbunjivanja i praćenja jednog masovnog ubice koji je "prevario sistem" (Nehamer 3. novembar), ostaje u rukama specijalne komisije koja se formira na državnom nivou.

Bauer: Vojska s tim nema ništa!

Jedina institucija koja stoji van linije odgovornosti su Ministarstvo odbrane i vojska. K. F. nije bio regrutovan, nije služio vojni rok.  

U Austriji mladići idu u vojsku sa osamnaest godina, mahom je tako. Sa osamnaest, K. F. je bio na putu u zatvor ili sedeo u zatvoru. "Tek je trebalo da prođe kroz regrutaciju", kaže portparol Ministarstva odbrane pukovnik Mihael Bauer za RTS.

Teror je u devet minuta prošetao bečkim centrom, odneo četiri života, poslao dvadeset i dvoje ljudi u bolnicu.

Jedino olakšanje stiže od vojske – da na sve propuste koji su se dogodili do samog terorističkog čina prošlog ponedeljka, država nije još i sasvim legalno stavila oružje u ruke Kujtimu Fejzulaju.