Bisenić: Sirija potpuno devastirana, zapadnim zemljama se ne žuri niti pokušavaju da joj pomognu

Raste broj žrtava razornog zemljotresa u Turskoj i Siriji, a spasioci sedmi dan tragaju za preživelima. Tlo i dalje podrhtava.

Humanitarne organizacije proglasile su pogođeni deo Siriji nakritičnijom tačkom na planeti. Zdravstveni sistem je već bio devastiran.

Turskoj pomaže 99 država, 68 timova je na terenu, a kada je o Siriji reč, međunarodne humanitarne organizacije pozivaju da se iskorači iznad politike.

Avion sa humanitarnom pomoći iz Italije koja je namenjena delovima Sirije pod kontrolom vlade, sleteo je u Bejrut. Pošiljka, teška 30 tona, obuhvata četiri vozila hitne pomoći i 13 paleta medicinske opreme. 

Novinar i diplomata Dragan Bisenić kaže za RTS da u Siriji živi 17,5 miliona ljudi, a da njih 13 miliona i od pre zemljotresa zavisi od humanitarne pomoći.

"Humanitarna pomoć ne stiže do svih njih, već jedva do polovine. Od svih njih otprilike devet desetina živi na ivici siromaštva. Gradovi poput Alepa, koji su bili pod vlašću Islamske države, potpuno su razoreni, oni ni sada nemaju uslove. To su planinski i pustinjski predeli gde je temperatura sada izuzetno niska i to takođe otežava i život i dostavu pomoći", kaže Bisenić.

"Zapadnim zemljama se ne žuri niti pokušavaju da joj pomognu" 

Ukazuje da je pomoć koja stiže u Siriju neuporedivo manja i gotovo beznačajna u poređenju sa onom koja se šalje Turskoj.

"Zapadne zemlje se niti žure, niti pokušavaju da Siriji pomognu u istoj meri u kojoj to čine prema Turskoj, budući da je Turska i članica NATO-a. Tek juče je izvesna prva evropska pomoć upućena u Siriju, ali nije stigla tamo, već u Bejrut", kaže Bisenić.

Sa druge strane, ukazuje on, Sirija nije u mogućnosti da primi direktnu pomoć od mnogih zemalja zbog sankcija uvedenih vladi Bašara el Asada.

"Situacija u Siriji je zaboravljeni rat, od većine evropskih država Sirija je pod sankcijama zbog vlasti predsednika Bašara el Asada. U ovom trenutku pomoć koja stiže Siriji je neuporedivo manja i gotovo beznačajna u odnosu na pažnju koja se obraća na Tursku. Tek juče je izvesna prva italijanska pomoć upućena, ali nije stigla u Siriju, nego u Bejrut", kaže Bisenić.

Ukazuje da pomoć kasni jednim delom i zbog odbijanje centralne vlade u Damasku da prihvati da se mimo nje održavaju direktni kontakti sa pogođenom provincijom, koja je jedina u ovom trenutku ostala pod vlašću pobunjenika, odnosno onih snaga, koje zvanična Sirija ne priznaje.

"Žele da se ta pomoć odvija isključivo preko Damaska, opet na drugoj strani, zapadne vlade i humanitarne organizacije to odbijaju, sa obrazloženjem da bi to bilo iskorišćeno za dalje napade i dalju agresiju i autoritarnost sadašnjeg predsednika", navodi Bisenić.

Na pitanje da li će zapadne sankcije Damasku biti ukinute ili ublažene, kako bi se Sirijcima dopremila neophodna pomoć odgovara da veruje da će se naći neko rešenje. 

"Tim pre imajući u vidu da je Sirija ratom devastirana i ratom razorena zemlja", kaže Bisenić.

Ocenjuje da će na donatorskoj konferenciji Evropske unije početkom marta, deo sredstava sigurno biti određen za Siriju. 

"Oštećen granični prelaz koji se koristio za isporuku pomoći" 

Pored toga, u katastrofi je oštećen granični prelaz koji se koristio za isporuku humanitarne pomoći severnoj Siriji koju drže pobunjenici. 

Prema njegovim rečima, zemlje koje pomažu Siriji su regionalne zemlje.

"Prva država koja je uputila pomoć bila je Egipat, a zatim Rusija i neke druge zemlje. Rusija ima tamo svoje spasilačke ekipe, ali i vojne snage koje se nalaze u Siriji, ali to nije neki veliki broj. U svakom slučaju, Rusija je zainteresovana i za Tursku i za Siriju budući da Turska ima veliki diplomatski značaj za nju, a sa druge strane Sirija je direktno zavisna od Rusije", ukazuje Bisenić.