Libija, beskrajna bitka na koju niko ne obraća pažnju

Jedan od libijskih lidera, nekadašnji agent Centralne obaveštajne službe i samozvani feldmaršal, Kalifa Haftar najavio je da je blizu odluke o obnavljanju države, spreman za novi rat kako bi oslobodio Libiju i protera strane plaćenike, čime je ovu nesrećnu zemlju još jednom doveo na ivicu otvorenog sukoba.

"Poštovaćemo volju libijskog naroda pošto su nas svi prethodne inicijative vodile u ćorsokake, dok su rezultati bili razočaravajući", rekao je Haftar, čije snage, prema izveštajima Ujedinjenih nacija, osim libijskih boraca čine i plaćenici iz Čada, Sudana, Sirije, te pripadnici ruske kompanije Vagner.

Haftar je pozdravio podršku koje su UN pružile Libiji u očuvanju suvereniteta, te najavio da će podržati nastojanja predstavnika svetske organizacije, "ukoliko se pokaže nezavisnim i imunim na spoljne pritiske".

Dbeiba ozvraća udarac

Gotovo istovremeno, lider privremene vlade u Tripoliju Abdulhamid Dbeiba potpisao je u Istanbulu ugovor o vojnoj saradnji sa Turskom, kojom će snage vlade u Tripoliju dobiti dodatnu tursku pomoć, odnosno još dronova i vojne opreme.

Turska je, suštinski, pre tri godine zaustavila Haftarov pohod na Tripoli, tako što je dronovima raznela njegove oklopne jedinice i prekinula višemesečnu opsadu libijske prestonice.

Sporazum dve strane usledio je nedugo pošto su zapadni obaveštajci otkrili navodne Haftarove planove da blokira izvore nafte, uključujući zone oko Šarare i Al Fela, gde su krajem oktobra patrolirali njegove snage.

Isti izvori navode da je Haftarov potez iznudio Egipat, zahtevajući od samozvanog feldmaršala da pokrene akciju posle kontroverznpog ugovora o saradnji koji su potpisali vlada u Tripolu i Turska. Ovim dogovorom kontrolu nad izvorima nafte preuzeo je Dbeiba, koji je Turskoj, na zgražavanje Grčke i EU, dao Turskoj pristup izvorima energenata.

Čiji su "nepoznati rafali"?

Nedugo zatim, nepoznati borbeni avioni napali su vazduhoplovnu bazu El Vatija na zapadu Libije, iz koje su se posle serije napada snaga iz Tripolija povukle jedinice lojalne feldmaršalu Haftaru.

Nešto kasnije, letelice su identifikovane kao "rafali". Takve avione u regionu samo ima Egipat, čije su vlasti najavile mogućnost vojne intervencije ukoliko Dbeibini vojnici nastave napredovanje ka Sirti.

Pariz, čiji "rafali" takođe mogu da gađaju ove ciljeve, je napredovanje Dbeibinih snaga ocenio "neprihvatljivim". Ni Kairo ni Pariz se nisu dodatno oglašavali o ovom napadu.

Vlasti u Tripoliju su za napad okrivile neimenovanu "stranu silu". Mediji u Turskoj su tvrdili da u napadu nije bilo žrtava, ali su lokalni libijski izvori naveli da je ubijeno nekoliko turskih vojnika, čija su tela prebačena u mrtvačnicu u gradiću El Džamil.

Libijski izvori su, takođe, naveli da su Turci u ovu bazu prebacili nekoliko borbenih aviona F-16, dronove "bajaktar" i "anka", te nekoliko protivvazdušnih sistema. U ukupno devet napada "nepoznatih rafala" gađani su radari i protivvazdušni sistemi.

Poslanik u libijskom parlamentu, Ibrahim el Darsi je rekao da su napade pokrenule "dobro poznate snage", te da predstavljaju "šamar Turskoj i miliciji koju predvodi Fajez el Saraj".

El Saraj je, u sklopu dogovora koji su isposlovale Ujedinjene nacije, bio premijer prelazne vlade, od kada je dva puta bio meta napada, Posle serije protesta u pucnjava prošle godine, bio je prinuđen da podnese ostavku.

Problemi sa kojima se suočavaju rivalske vlade u Tripoliju i Bengaziju su, suštinski, u prvi plan izbacili nove snage, Agilu Salaha i Kaleda el Mišrija, koji su u nekoliko navrata obećavali politički preporod Libije. Prema El Mišrijevom planu, Haftar bi bio postavljen na mesto predsednika, dok bi na premijersko mesto zaseo Bard el Nahib.

Do sukoba je došlo i među Haftarovim snagama, pa je u centru Bengazija ubijen Ahmed el Aribi, poznat i po ratnom imenu "Hamadika", koji je stradao u obračunu sa "saveznicima" iz rivalske oružane grupe.

El Aribi je, svojevremeno, bio blizak saradnika Mahmuda el Verfalija, Haftarovog saveznika, ubijenog u martu prošle godine. El Verfali je bio na poternicama Interpola zbog ratnih zločina i grupnog streljnja neistomišljenika.

Sud u Virdžiniji - Haftar odgovoran za ratne zločine

Ozbiljan udarac pretrpeo je i Haftar, koga je sud u Virdžiniji, po privatnoj tužbi, proglasio odgovornim za izgdanjivanje ljudi tokom opsade Tripolija i ubistva koja su počinile njegove snage tokom opsade Bengazija 2016. godine. Posle presude, Haftara je napustio ceo tim advokata, a odluka suda u Virdžiniji, suštinski, otvara vrata porodicama stradalih da traže kompenzaciju za patnje koje su pretrpeli.

Kalifa Haftar, čije su snage zaposele sud, nekadašnji je Gadafijev čovek od poverenja, politički zatvorenik, proteže Centralne obaveštajne agencije i, na koncu, ruski saveznik.

Haftarova ofanziva na Tripoli 2019. godine okončana je posle žestokih borbi koje su delove prestonice ostavile u ruševinama, ispod kojih su, kako tvrde rivalske grupe, skrivene masovne grobnice žrtava njegovih snaga.

Smatra se da je njegov uticaj u dobroj meri smanjen posle neuspeha pohoda na Tripoli, ali ga i dalje prati "slava" koju je pokupio dok se borio protiv Izraela tokom Jomkipurskog rata i nešto kasnije, kada je s grupom oficira planirao pobunu protif Gadafija.

Posle tri godine provedene u zatvoru, preselio se u Ameriku gde je živeo u neposrednoj blizini sedišta Centralne obaveštajne službe u Lengliju. U odsustvu, Gadafijev sud ga je osudio na smrt, a posle građanskog rata bio je jedan od glavnih komandanata vojske nove države.

"Najmoćniji komandant", kako su ga zvali protivnici, pokrenuo je 2014. godine ofanzivu protiv islamista koji su ratovali na strani Opšteg nacionalnog kongresa, što je na koncu preraslo u novi građanski rat u Libiji.

Libija, beskrajna politička kriza

Politička kriza u Libiji, koja se povremeno pretvara u otvorene sukobe, gotovo bez prestanka traje još od svrgavanja režima Moamera el Gadafija 2011. godine. Međunarodna zajednica je nadu za izlaz iz ćorsokaka tražila u predsedničkim izborima, koji su trebali da budu održani krajem prošle godine, ali je ta inicijativa neslavno propala zbog nasilja, političkog natezanja i nejasnih pravila.

Izostanak volje za političkim rešenjem krize Libiju je pretvorio u poligon za isporobavanje novog oružja i natezanje velikih sila, uključujući SAD, Rusiju, Turski, Italiju, Francusku i nekoliko arapskih država.

Otkazivanjem izbora najavljivanim za decembar prošle godine, praktično, okončan je i mandat Abdulhamida Dbeibe, ali je on odbio da preda vlast kabinetu koji je, u međuvremenu, na istoku formirao njegov glavni politički rival - Fathi Bašaga.

Bašaga, koji je popularnost stekao najavljujući borbu protiv korupcije i uticaja milicija, u međuvremenu je u velikoj meri izgubio veliki deo harizme, stupajući u saveze sa dojučerašnjim političkim protivnicima, pa sada, ni on i Dbeiba ne predstavljaju "glas naroda".

Libijci su, suštinski, prilično skeptični mogu li slobodni i pošteni izbori uopšte biti održani u državi kojom dominiraju lokalne, mahom naoružane, frakcije, korupcija i otvorena neprijateljstva.

Datum održavanja izbora je, međutim, nemoguće predvideti, jer su najznačajniji kandidati za prvog direktno biranog predsednika Libije Gadafijev sin Sejf el Islam, samozvani "feldmaršal" Kalifa Haftar, Dbeiba - premijer koji je obećao da se neće kandidovati, te bivši ministar unutrašnjih poslova Fathi Bašaga.

Dbaiba je, uz "feldmaršala" Haftara i Sejfa el Islama, bio na listi predsedničkih kandidata koje Vašington smatra "suštinski neprihvatljivim", što zbog poternica koje su raspisali različiti sudovi, što zbog drugih grehova, poput korupcije.