Neobična vest u vreme inflacije – usred krize nemačka država pliva u novcu

Očekivanja nemačkih privrednika od neposredne budućnosti su sumorna - a glavni razlog za to je aktuelna energetska kriza. Ali nisu samo biznismeni zabrinuti: u svom obraćanju naciji, što je ionako prilično retko za nemačkog predsednika, Frank Valter Štajnmajer je najavio "teška vremena" i "izazovne godine", rekao je da je zemlja "u najdubljoj krizi od ujedinjenja".

I baš u takvom trenutku, kada je inflacija u zemlji zvanično prešla granicu od deset odsto, stižu dve neobične vesti neobične jer, bar na prvi pogled, zvuče pozitivno.

Dobre vesti

Prvo, nemački zavod za statistiku saopštio je da je u drugom tromesečju nemački bruto domaći proizvod zabeležio rast od 0,3 odsto – uprkos ratu u Ukrajini i energetskoj krizi. Ranije se predviđao pad, što bi značilo da je zemlja u recesiji.

A druga vest je da država može da očekuje veće prihode od poreza nego što je ranije bilo predviđeno. Stručnjaci za procenu poreskih prihoda pretpostavljaju da će svi nivoi vlasti,  savezna država, pokrajine i lokalne uprave,  do 2026. od poreza dobiti oko 126,4 milijarde evra više nego što se očekivalo još u maju.

Ne može se tačno predvideti kako će se razvijati ekonomska situacija u Nemačkoj, ali u vladi su oprezni optimisti. Sada se za ovu 2022. očekuje mali privredni rast od 1,4 odsto, a za narednu pad od 0,4 odsto. Ali već 2024. godine očekuje se povećanje bruto domaćeg proizvoda od 2,3 odsto - tada se očekuju i ukupni poreski prihodi od oko 993 milijarde evra.

Radna grupa za procenu poreza sastaje se dva puta godišnje, u proleće i jesen. Komisiju čine stručnjaci Savezne vlade, vodećih instituta za ekonomska istraživanja, Saveznog zavoda za statistiku, Bundesbanke, Stručnog saveta za ocenu ekonomskog razvoja Nemačke i predstavnika pokrajinskih ministarstava finansija.

Stopa zaposlenosti i inflacija

Ministar finansija Kristijan Lindner je prilikom predstavljanja brojki rekao da je to prvenstveno rezultat dobre situacije na tržištu rada i rasta profita u privredi.

Međutim, Lindner je upozorio da postoje i velike neizvesnosti u vezi sa ovim procenama, jer su geopolitički rizici veliki. Ali ako se predviđanja ostvare, otvoriće potpuno novi manevarski prostor njemu, ali i njegovim pokrajinskim kolegama. Pre svega, kada je reč o tome u kojoj meri se građani i privreda mogu rasteretiti od poskupljenja energenata, na primer u vidu ograničenja cena gasa.

Važan faktor u ovim optimističnim procenama je broj zaposlenih, jer to direktno utiče na poreske prihode: kada ima mnogo zaposlenih, više prihoda od poreza na dohodak se sliva u državnu kasu. A uprkos krizi, tržište rada u Nemačkoj je u poslednje vreme stabilno.

Drugi važan faktor je, iz perspektive građana, manje prijatan: povećanje poreskih prihoda posledica je, između ostalog, sadašnje visoke inflacije. Sve dok potrošači kupuju, inflacija puni poresku kasu. Jer kada roba poskupi, rastu i poreski prihodi koji se na njih moraju platiti. Za većinu proizvoda je PDV od 19 odsto, za hranu i neke druge je sedam odsto.

Uvek treba misliti na štednju

Dodatni poreski prihodi trebalo bi da pomognu Lindneru ne samo u rešavanju tekućih problema ublažavanja društvenih posledica energetske krize, već i u narednoj godini.

Naime, on je najavio da tada svakako želi da se vrati nemačkom sloganu zapisanog u Ustavu koji nalaže državi da u toku jedne godine ne potroši više novca nego što zaradi.

U izuzetnim situacijama može se taj mehanizam - kočnica zaduživanja - privremeno obustaviti, ali u Nemačkoj važi kao mera koja garantuje pažljivo i ekonomično raspolaganje poreskim novcem građana. Prošle godine je stavljena van pogona zbog koronavirusa i mera pomoći građanima i privredi.