недеља, 25.09.2022, 07:53 -> 15:35
Извор: Reuters, CNN
Oflajn protesti Iranaca, desetine mrtvih za nedelju dana i napad na Kurde u Iraku
Iranske vlasti poručuju da će ograničavati pristup internetu sve dok ulicama ponovo ne zavlada mir. Dosad je u demonstracijama koje su pokrenute nakon smrti Mahse Amini stradala najmanje 41 osoba. Predsednik Irana Ebrahim Raisi poručuje da bezbednosne snage moraju odlučno da odgovore na proteste. U međuvremenu, Iranska revolucionarna garda napala je baze "kurdskih ekstremista" na severu Iraka.
Iranski predsednik Ebrahim Raisi rekao je da Teheran mora odlučno da odgovori na proteste koji su zahvatili zemlju nakon što je u zatvoru preminula žena koja je uhapšena od strane iranske policije zadužene za očuvanje morala.
Državna televizija objavila je u subotu da je najmanje 41 osoba ubijena u neredima koji su trajali nedelju dana, zvanični podaci tek treba da budu objavljeni. Uhapšeno je 1200 ljudi.
Državni mediji su u subotu citirali Raisija koji je rekao da Iran mora "odlučno da se suprotstavi onima koji se protive bezbednosti i miru u zemlji".
Raisi je razgovarao telefonom sa porodicom pripadnika dobrovoljačkih snaga Basij, koji je stradao tokom suzbijanja nemira u severoistočnom gradu Mešhadu.
Predsednik je "naglasio neophodnost da se napravi razlika između protesta i remećenja javnog reda i bezbednosti a proteste nazvao neredima", preneli su državni mediji.
Smrt Mahse Amini
Da podsetimo, protesti su izbili nakon što je preminula dvadesetdvogodišnja Mahsa Amini, četiri dana nakon što su očevici optužili policajce da su je prilikom hapšenja pretukli.
Međutim, policija je negirala pisanja na društvenim mrežama da je Amini pretučena, uz obrazloženje da joj je pozlilo dok je čekala u redu sa ostalim pritvorenim ženama.
Uhapšena je u Teheranu, u koji je došla da poseti rodbinu, zbog navodnog nepoštovanja strogih pravila u vezi sa nošenjem hidžaba.
Policija je saopštila da je Amini umrla od "iznenadnog" srčanog udara nakon što je privedena, a njena porodica i grupe za ljudska prava zahtevaju hitnu istragu.
Istaknuta uloga žena na protestima
Tokom njene sahrane na severozapadu Irana počeli su i protesti. Demonstranti žele veće lične slobode, manje stroga pravila oblačenja, a protestuju i zbog ekonomske situacije koja je sve gora usled sankcija.
Žene su tokom višednevnih protesta imale istaknutu ulogu, skidale su hidžab i spaljivale velove. Neki su i javno isekli svoju kosu, pozivajući na pad vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hamneija.
Ovo su najveći protesti od 2019, kada se protestovalo zbog cena gorica. Tada je ubijeno 1500 ljudi tokom gašenja demonstracija - to je bio najkrvaviji sukob u istoriji Islamske Republike.
U petak je održano nekoliko skupova koje je organizovala država, a vojska je obećala da će se suprotstaviti "neprijateljima" koji stoje iza nemira.
U susednom Iraku na desetine iračkih i iranskih Kurda okupilo se ispred sedišta Ujedinjenih nacija u severnom gradu Erbila u subotu, noseći plakate sa fotografijom Aminijeve, skandirajući "smrt diktatoru", misleći na Hamneija.
Državna televizija u Iranu optužila je naoružane iranske disidente Kurde da su umešanii u nemire, a Iranska revolucionarna garda je pucala na baze kurdske opozicione grupe u kurdskom regionu na severu Iraka.
Prekid interneta
Najmanje tri puta ove nedelje pristup internetu sa mobilnih telefona bio je u prekidu u Iranu. Aktivisti smatraju da je to učinjeno kako bi se sprečilo širenje snimaka nasilja sa protesta.
NetBlocks je saopštio da je u subotu ograničen pristup skajpu, a prethodno su se na udaru našli Instagram, Vacap i LinkedIn.
Sjedinjene Države su preduzele korake kako bi se održala internet konekcija, napravivši izizetke od sankcija koje su uvele Iranu. Teheran je naveo da je taj potez u skladu sa neprijateljskom politikom Vašingtona.
Amnesti internešenel je naveo a se demonstranti suočavaju sa "smrtnosnim odgovorom bezbednosnih snaga" i pozvao na nezavisnu istraju Ujedinjenih nacija.
U noć 21. septembra, u akciji bezbednosnih snaga preminulo je najmanje 19 osoba, uključujući i troje dece.
"Rast broja preminulih je uznemirujući pokazatelj surovosti napada vlasti na ljudski život u mraku koji je nastao gašenjem interneta", navodi Amnesti.
Коментари