Oko: Kraljica Elizabeta – (n)i suveren, (n)i suvenir

Kada je kraljica stupila na tron, Britanija je bila kolonijalna sila, a zatim je to prestajala da bude. Hladni rat je bio i prošao. Britanija je ušla u Evropsku uniju, ostala gotovo 50 godina, pa izašla. Za sve to vreme, kraljica nije bila ni samo britanski suveren, ni samo britanski suvenir.

Rukovodilac Centra za britanske studije FPN-a Slobodan Marković je u emisiji Oko rekao da nakon njene smrti Britanci žale za simboličnim jedinstvom koje teško da će biti ponovljeno.

"I za sentimentom značaja veličine Britanije u svetu, posebno uloge koju je imala u prvoj polovini 20. veka... Dakle, Britanija je vladala svetskim morima. Njen otac Džordž Šesti vladao je četvrtinom svetskog kopna, a ona je prisustvovala nastavku onoga što se posle dešavalo - procesu dekolonizacije", rekao je Marković.

Objašnjava da je u svetu došlo do velike promene, jer je Britanija postepeno gubila dotadašnji uticaj.

"Zahvaljujući njoj (Elizabeti, prim. red.), zahvaljujući okolnosti da je ona ostala na čelu Komonvelta, da su ostale pojedinačne značajne zemlje koje su i dalje nju priznavale kao svoga čelnika, Britanija je mnogo lakše podnela taj ceo proces nego druge kolonijalne sile", rekao je Marković.

Kraljica Elizabeta je, ističe, ostala simbol svega onoga što je Britanija nekada značila.

Profesor na Pravnom fakultetu i nekadašnji ambasador Srbije u Velikoj Britaniji Dejan Popović kaže da je, tokom nekoliko susreta sa njom, imao priliku da se uveri u to da je reč o osobi koja je bila izuzetno fokusirana na posao koji nosi njena funkcija.

Na taj stav uticao je prvi susret sa kraljicom prilikom predaje akreditivnog pisma.

"Ona je tad već imala 83 godine, ali je ostavila utisak dame koja je bila veoma sveža i intelektualno veoma pribrana, koncentrisana, fokusirana na jedan razgovor koji bi u načelu mogao da izgleda rutinski", rekao je Popović u emisiji Oko.

Otkrio je da se prisetila posete Beogradu 1972. godine, gde ju je ugostio Josip Broz Tito, kao i na odlazak u rektorat gde je dobila zlatnu plaketu.

Pitala ga je, kaže, pomalo ironično ali dobronamerno - koji se sada jezik govori u njegovoj zemlji, pošto se tada, za vreme njene posete, govorio srpsko-hrvatski.

Bile su to, kaže, protokolarni kontakti u koje je unosila i dozu ličnog.

"Bila je izuzetno fokusirana na posao koji je radila, izuzetno posvećena ulozi koju je vršila. Njeno glavno nasleđe je osećaj dužnosti, posvećenost kruni i funkcijama koje je ona u ustavnom sistemu Ujedinjenog Kraljevstva imala", rekao je Popović.

Preispitivanje monarhije - ad akta 

Za mlade - kraljica Elizabeta je pitanje preispitivanja monarhije stavila ad akta, ističe istoričar i doktorand na Univerzitetu Kembridž Vukan Marković.

"Ona je toliko dugo vladala da je postala ikona prošlog, a bogami i ovog sad veka. Pitanje monarhije stavljeno je ad akta za mlade Britance. Oni za nju vezuju čitav komad istorije kojoj pripadaju... Pitanje da li treba menjati nešto u monarhiji ona je stavila na pauzu", rekao je Marković.

Ističe da je kraljica bila ikona cele nacije, sve ono što tu zemlju čini "kul" i podsetio da je Elizabeta Druga viđena i u društvu tajnog agenta Džejmsa Bonda, ali i crtanog lika mede Padingtona.

"Mladi ljudi više je doživljavaju kao ikonu svoje zemlje i simbola, nego što problematizuju - kao monarha kome se zaklinje na vernost", rekao je Marković gostujući u Oku.

To će se sada, dodaje, možda promeniti sa dolaskom Čarlsa na presto.

I ostali sagovornici saglasni su da je upravo meka moć ono što čini britansku monarhiju snažnom. Profesor Dejan Popović podseća da su i Elizabeta, i njen otac kralj Džordž Šesti, ali i deda kralj Džordž Peti, poštovali pravila da je uprava u rukama vlade i premijera, a da je kruna instititucija koja garantuje kontinuitet.

"Nije monarh u Ujedinjenom Kraljevstvu neko ko će odlučivati kakva će biti britanska politika. To isključivo određuju parlament i vlada, ali ona ima ulogu garanta te ustavne stabilnosti i kad god je dolazilo do određene krize u domenu politike, kada su se smenjivale vlade, postoji Bakingemska palata koja služi da se obavi transfer vlasti na civilizovan način u skaldu sa britanskim ustavom", rekao je Popović.

Međutim, dodaje da je kraljica imala sposobnost da svoje stavove iskazuje na tih i nenametljiv način. Podsetio je da je preduzela diskretne gestove kada je trebalo da se kraljevstvo distancira od aparthejda u Južnoj Africi, te da je pomogla britanskoj vladi da Južnoafričku uniju isključi iz Komonvelta.

Čarls želi modernu monarhiju

Novi kralj želi modernu, efikasniju, i monarhiju prilagođenu čovekovoj okolini, javlja dopisnica RTS-a iz Londona Ivana Miloradović.

Za dolazak na vlast se dugo pripremao. Bakingemska palata je renovirana i kralj namerava da u budućnosti bude otvorena kao muzej. Svoje odaje kralj je sveo na minimum.

Želi kolektivnu upravu kraljevske porodice, gde tzv. "Sedam veličanstvenih" treba da obavlja većinu kraljevskih dužnosti - kralj, kraljica supruga Kamila, princ Vilijam i vojvotkinja Kejt, ali i kraljevi brat i sestra, princeza Ana i Princ Endru sa suprugom.

Istoričar Vukan Marković kaže da je teško reći kako će narod i istorija posmatrati Čarlsa, iako je on najavio da želi da modernizuje monarhiju i da redefiniše pitanje finansiranja krune koje su pratili skandali.

"Sigurno da će Čarls morati drugačije da postupa, neće imati tu vrstu imidža koji je imala njegova majka", rekao je Marković i dodao da predstoji period preispitivanja monarhije.

Kršenje protokola - dobar potez 

Kralj je već prekršio protokol, kada se pozdravljao sa građanima ispred Bakingemske palate, a to je, kaže Marković, odličan potez na početku vladavine. Podsetio je da su mu i tokom posete Beogradu prišli građani sa kojima se pozdravio.

"Kralj Čarls će biti vrlo zanimljiva promena na britanskom tronu, vrlo značajna promene", kaže Marković.

Posebne napore je pokazao na zaštiti arhitektonskog nasleđa, a najavio je i da će u nekom trenutku promeniti svoju titulaturu.

"Britanski monarh je istovremeno branilac vere, odnosno 'branitelj ove vere'. On je rekao da će da izbaci određeni član ili možda da stavi u plural - branitelj vera", rekao je Marković.

Dodaje da je dok je bio princ osluškivao šta se sve dešava među Britancima i da se mogu očekivati neke novine.

Govoreći o prošlosti, razvodu od princeze Dajane i posle toga njene pogibije, Popović je rekao da je bilo prilike da Čarls popravi svoj imidž u javnosti i da je potvrda toga i to što je njegova supruga Kamila dobila titulu - kraljica pratilja, podsetivši da je suprug kraljice Elizabete zauvek ostao princ.

"Čarls ima osobinu koja ga razlikuje od majke u javnim nastupima - ponekada iznosi i svoje lične stavove o pitanjima koja su osetljiva, nisu politička ali su osetljiva. Pre svega u domenu arhitekture i zaštite britanskog kulturnog nasleđa", rekao je Popović i dodao da je Čarls zaustavio izgradnju zgrada koje bi to nasleđe naružile.

Bliskost sa Pravoslavljem pogoduje Srbiji 

Princ naslednik od Jugoslavije i Srbije Filip Karađorđević rekao je za RTS da se, pored toga što su bili u srodstvu, njegov otac prestolonaslednik Aleksandar poznavao sa kraljem Čarlsom, sa kojim je u srodstvu. Da su išli u istu školu, a da je tokom posete Srbiji u martu 2016. princ Čarls posetio njihov kraljevski dvor, kao i manastir Kovilj gde je u to vreme iguman bio patrijarh Porfirije.

"Princ Čarls je povezan sa Pravoslavnom crkvom, tako da se nadam da će to ojačati veze sa Srbijom generalno. Njegov otac princ Filip je grčki pravoslavac i njegova sestra je bila sestra kraljice Aleksandre, tako da i tu postoji konekcija... Postoji dosta konekcija koje bi trebalo da princa Čarlsa, a sada kralja Čarlsa, približe Srbiji i ja se radujem tome", istakao je princ Filip.

Marković ukazuje na to da je princ Aleksandar bliži rođak sa Čarlsom nego sa Elizabetom, jer ta veza ide preko princa Filipa, njegovog oca, koji je član grčke kraljevske kuće.

"Otac princa Filipa i deda poslednje jugoslovenske kraljice Aleksandre su dva brata", rekao je Marković.

"Princ Čarls je veoma zainteresovan za Svetu goru, postoji jedno udruženje, to su Prijatelji Svete gore i princ Čarls kada je bio u poseti Beogradu imao je poseban sastanak sa Prijateljima Svete gore i patrijarom Irinejem. Posebno je zainteresovan za region, zna o raznim tradicijama, ali ima posebno zanimanje za pravoslavlje", rekao je Marković.

Popović precizira da je sadašnji kralj bio dugo pokrovitelj ovog udruženja, te da su se u njegovim rezidencijalnim odajama održavali njihovi godišnji skupovi.

"Princ vojvoda od Edinburga, otac princa Čarlsa i suprug kraljice Elizabete, prešao je u anglikansku crkvu iz pravoslavlja kao grčki princ i veza sa pravoslavljem je veoma prisutna i kod njega i kod sadašnjeg kralja", rekao je Popović.

Napomenuo je da je, kada je izbio požar u Hilandaru, deo sredstava za obnovu došao iz fonda britanske kraljevske porodice.

Međutim, ističe da je ovo više kulturološko nego političko pitanje.

"Budućnost srpsko-britanskih odnosa će determinisati politika koju vode Beograd i London, a tu su neki drugi igrači važni. Za nas će biti bitno da imamo na britanskom prestolu čoveka koji poznaje region, zna šta je pravoslavlje i šta je kulturni identitet ovog dela sveta", rekao je Popović.