Izrael, zauzdavanje iranskog uticaja u Siriji

Izraelski projektili eksplodirali su na pisti aerodroma u Alepu, svega nekoliko trenutaka pre nego što je planirano sletanje iranskog transportnog aviona "antonov An-74". Od ukupno osam raketa, tri je oborila protivvazdušna odbrana, ali je pet razorilo pistu na način na koji je to Izrael učinio pre nekoliko meseci u Damasku.

Nedugo zatim, iranski "antonov" je uspeo da sleti na jedan od aerodroma u Damasku, ali tek pošto su pistu takođe oštetili izraelski projektili. Ovi i nekoliko prethodnih napada pokazali su da izraelske snage nemaju preteranu želju da se sukobljavaju sa snagama Bašira el Asada, već pre svega da neutrališu uticaj Irana u toj državi.

Gotovo istovremeno, mediji u Tel Avivu objavili su da su izraelske vlasti obećale Asadu da neće bombardovati njegove trupe sve dok ne budu ometale raketne udare na pošiljke modernog oružja, koje od početka leta Iran pokušava da dostavi saveznicima u Siriji.

Sirijsko ministarstvo spoljnih poslova odmah je od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zatražilo da osudi napade, tvrdeći da Izrael namerno gađa međunarodne aerodrome u Alepu i Damasku, čime ugrožava civile i infrastrukturu.

Nekoliko dana ranije, Izraelci su bombardovali bazu na zapadu Sirije, za koju se pretpostavlja da služi kao skladište projektila srednjeg dometa, kojima Iranci naoružavaju saveznike u Siriji.

Sprečavanje nuklearnog sporazuma sa Iranom

Učestali napadi na navodne baze Iranske revolucionarne garde vremenski su se podudarili sa snažnim pritiskom izraelskih vlasti na Vašington od kojeg se traži da odustane od obnavljanja nuklearnog sporazuma sa Iranom, navodeći da je ceo proces zasnovan na lažima i obmanama.

Šef Mosada David Barnea je mogući sporazum nazvao "strateškom katastrofom", upozoravajući da Tel Aviv nema nameru da menja odnos prema iranskim nuklearnim ambicijama.

Stav Tel Aviva zasnovan je na gomili tajnih dokumenata koje su agenti Mosada ukrali iz Teherana krajem 2018. godine, među kojima su se nalazili „preosetljivi" detaljei nuklearnog programa, dizajn bojevih glava, planovi za njihovu proizvodnju i mesta na kojima bi takvo oružje moglo biti isprobano.

Deo ukradene dokumentacije predstavljen medijima odnosio se na prepisku iranskih zvaničnika o nekoliko ključnih pitanja, pre svega o mogućnostima da se nuklearna bojeva glava montira na projektil „Šahab 3", zatim na raspravu o lokacijama gde bi se mogle obavljati podzemne atomske probe, te na razmenu ideja o proizvodnji pet bojevih glava.

Ovi dokumenti smatraju se ključnim argumentom kojim je nekadašnji premijer Izraela Benjamin Netanjahu, svojevremeno, uspeo da nagovori Donalda Trampa da SAD istupi iz iranskog nuklearnog sporazuma.

Nekoliko dana kasnije Tramp je to i objavio, na zgražavanje Rusije i zapadnoevropskih država, čije su diplomate uložile silnu energiju ne bi li približile stavove Vašingtona i Teherana.

Nastavak pregovora o iranskom nuklearnom programu, čiji bi uspeh u velikoj meri smanjio mogućnost nuklearne katastrofe u tom delu sveta, izazvao je lavinu nezadovoljstva u Izraelu, čije vlasti jednostavno ne veruju u dobre namere Irana, te ozbiljno razmatraju da program prekinu serijom vazdušnih udara.

Ruski uticaj, jednačina sa više nepoznatih

Izraelski mediji su, pozivajući se na obaveštajne izvore, objavili da je i Rusija od Irana zatražila da povuče instruktore Revolucionarne garde iz delova Sirije, koji su se prethodnih meseci našli na meti napada Izraela.

Konkretno, traži se povlačenje Iranaca iz nekoliko baza u provinciji Hama, posebno oko vojnih instalacija u kojima se nalaze protivvazdušni sistemi Asadovih snaga i ostalo naoružanje dopremljeno iz Rusije. Iranci su ove informacije odbacili kao zlonamerne i lažne.

Vlasti u Iranu je dodatno zabrinula činjenica da su Rusi iz Sirije povukli nekoliko od ukupno 24 baterije sistema S-300, čime je Izraelcima otvorena mogućnost da bez preterane brige gađaju ciljeve u Siriji i Libanu.

Ruski projektili su, sudeći prema satelitskim snimcima, mahom povučeni sa položaja oko grada Masjaf, koji je poslednjih godina postao centar za proizvodnju i distribuciju projektila Hezbolahu i ostalim šiitskim milicijama u regionu. Odmah nakon odlaska Rusa, bombardovan je podzemni kompleks u okolini tog grada.

To je bio prvi ozbiljan napad na taj kompleks u prethodne dve godine, odnosno od trenutka kada je ka izraelskim avionima lansiran protivavionski projektil, što je Tel Aviv protumačio kao "moguću promenu ruskog stava zbog izraelske podrške Ukrajini".

Izraelske oružane snage, koje retko objavljuju informacije o ovakvim događajima, navele su da je raketa ispaljena nakon što je avion ispustio projektile, te da nijednog trenutka nije predstavljao stvarnu opasnost po pilota i letelicu, već da se najverovatnije radilo o upozorenju.

Izrael, 60 sekundi nad Iranom

Izraelski borbeni avioni su u nekoliko navrata tokom poslednja dva meseca neopaženo uleteli u iranski vazdušni prostor, vežbajući moguće napade na objekte povezane sa nuklearnim programom Teherana, javljaju mediji u Izraelu. Amerikanci gađaju položaje iranskih saveznika u Siriji. Iran je "podigao" 150 dronova tokom dvodnevnih vežbi u Persijskom zalivu.

Izraelski avioni F-35 uspeli su da neopaženo uđu u iranski vazdušni prostor tokom vežbe u kojoj su učestvovali dronovi i najmanje jedan tanker KC-48, javljaju izraelski mediji pozivajući se na izveštaj londonskog Elafa, saudijske medijske kuće iz Londona.

Iranci nisu ni potvrdili ni demantovali taj izveštaj, ali su gotovo istovremeno počeli velike manevre bespilotnih letelica, tokom kojih je za 48 časova isprobano više od 150 dronova.

Prema američkim i izraelskim izvorima, Iran već izvesno vreme obučava grupu ruskih oficira za upravljanje dronovima, koji bi u Rusiju mogli stići u sklopu trampe – borbeni avioni za bespilotne letelice.

Formulacija prema kojoj je Iran na nekoliko meseci od proizvodnje nuklearnog oružja provejava kroz izveštaje zapadnih obaveštajaca još od 2006. godine, odnosno od perioda kada je administracija mlađeg Džordža Buša "identifikovala" više od 1.100 potencijalnih meta mogućih napada na iranski nuklearni program.

Među potencijalnim metama bile su listom sve iranske naučne institucije i nuklearni centri, uključujući Erak, Bušer, Darhovin, Fordo, Natanz i Ishafan, ali i stotine položaja i objekata povezanih s iranskom Revolucionarnom gardom. Mapu su, na pritisak neokonzervativaca, načinili planeri Pentagona, a njih je pratio i jednako ambiciozan projekat unutrašnje promene vlasti u Iranu, čije su arhitekte bili Donald Ramsfeld, Dik Čejni, Džon Bolton, Njut Grinič i Rudi Đulijani.