Italija smanjuje troškove za obrazovanje, a povećava za naoružanje

Dokumentom o ekonomiji i finansiranju (DEF), italijanska vlada je ovog meseca smanjila izdvajanja za škole i univerzitete za čak 0,5 odsto. Troškovi za obrazovanje u Italiji su sa četiri odsto 2020. godine, smanjeni na 3,5 odsto, što znači da će školstvo biti uskraćeno za petnaest milijardi evra godišnje.

Sa druge strane, zemlja se odlučila da ulaže u naoružanje, a rat u Ukrajini je bio prilika, ili kako neki italijanski mediji navode – izgovor za Vladu, da uveća fondove za odbranu, koji bi do 2028. godine trebalo da dostignu dva odsto BDP-a ili 3,5 odsto državnog bilansa.

Sve te milijarde evra italijanska država bi, po mišljenju njenih građana, mogla da uloži u zdravstvo i obrazovanje. A italijanska vlada to nije uradila iz, kako kažu, demografskih razloga!

"Počevši od 3,4 odsto BDP-a u 2026. godini, indeks rashoda treba da pokazuje stabilan trend u prvim godinama i blago opadanje između 2030. i 2040", navodi se u Dokumentu o ekonomiji i finansiranju.

Međutim, između 2040. i 2050. planira se blagi rast od 0,2 odsto BDP-a, koji se kasnije ponovo povlači, a do 2070. godine rashodi u odnosu na BDP rašće do 3,4 odsto.

Među zemljama EU, Italija je na poslednjem mestu kada je reč o izdvajanju za obrazovanje, dok je na 12. mestu po ulaganju u sektor odbrane. Plata profesora u Italiji je među najnižima u Evropi, za razliku od prosvetara u Nemačkoj ili Danskoj.

Istovremeno je Predstavnički dom Kongresa odobrio "Dekret Ukrajina" koji obavezuje Vladu da uveća troškove naoružanja za dva odsto BDP-a. Ovaj novac odlazi u kase NATO-a prema dogovoru ministara odbrane Alijanse, a što su potvrdili predsednici država još 2014. godine u Velsu sa namerom da se cilj dostigne 2024. godine.

Rat u Ukrajini je samo ubrzao ovaj proces, tako da će posle početnih 25 milijardi godišnje, koštati 38 milijardi.

Bivši italijanski ministar ekologije Serđo Kosta izjavio je da je Italija i pre ulagala u obrazovanje manje od drugih zemalja (4,7 odsto), manje od Švedske (6,9 odsto) i Danske (6,3 odsto).

"Danas smo na poslednjem mestu u Evropi. Perspektiva i razvoj jedne zemlje zasnivaju se na ulaganju u obrazovanje mladih i neprihvatljivo je da se povećavaju troškovi za odbranu, a smanjuju za obrazovanje", izjavio je bivši ministar.

Troškovi za naoružanje rastu svuda u svetu

Uvećanje troškova za odbranu beleži se svuda u svetu. Stokholmski institut za istraživanje mira svake godine objavljuje istraživanja o troškovima i resursima uloženim u naoružanje.

Godine 2020. procena globalnog ulaganja u sektor je 1.981 milijardu dolara sa uvećanjem od 9,3 odsto u poređenju sa 2011. godinom i od 2,6 odsto u odnosu na 2019. godinu. Atlantski savez je 2020. potrošio 1.103 milijarde dolara za odbranu: 778 milijardi dolara za SAD i 232,8 milijardi dolara za Evropu.

Italija je na jedanaestom mestu sa 28,9 milijardi i nalazi se u prvih pet zemalja Evrope po ulaganju u naoružanje. To je rezultat saradnje "Juropijan netvork ageinst arms trejda" (ENAAT) i Instituta "Transnešenel" i pokazuje da su programi za odbranu EU procenjeni na oko šeststo miliona evra, ali i da istovremeno, glavne proizvođače optužuju za sukob interesa, optužbe za korupciju i klasifikovani su ispod najosnovnijih etičkih i pravnih standarda.

Među njima se nalaze Erbas, BAE sistems, Indra, Leonardo, MBDA, Saab, Fraunhofer e TNO.

Konačno, fokus Opservatorije Mileks, koja prati ulaganje Italije u vojsku, pokazuje da će sredstva dostupna za italijansku vojnu potrošnju porasti sa 68 miliona na 104 miliona evra dnevno, kao kompenzacija za kupovinu novog naoružanja. Među stavkama troškova nalaze se i samohodni topovi vojske, komandna ispostava za misije vazduhoplovstva u inostranstvu, platforma za obuku zaposlenih u mornarici.

Prema studijama o trendu svetske trgovine oružjem SIPRI, Evropa je ta koja beleži najveći rast: upoređujući podatke prikupljene u periodu od 2012. i 2016. godine sa onima iz 2017. i 2021, uvoz je porastao za 19 odsto, u čemu prednjače Velika Britanija, Norveška i Holandija. Što se Italije tiče, ona izvozi naoružanje najviše na Bliski istok – 33 odsto, a od 3,1 odsto ukupnog svetskog izvoza u periodu od 2017. do 2021, što je 16 odsto više nego u 2012. godini.

Apel pape Franje 

Još u decembru 2020. godine, papa Franja se obratio svetu rečima: "Novcem koji se ulaže u naoružanje i vojsku uopšte mogli bismo da osnujemo svetski fond za hranu, koji bi omogućio razvoj najsiromašnijih zemalja." Nakon što je italijanska vlada izjavila da će uvećati troškove za naoružanje, izjavio je: "Bilo me je sramota kada sam pročitao odluku Vlade da uloži dva odsto BDP-a u kupovinu oružja kao odgovor na rat u Ukrajini. To je nije normalno."

Na 26. zasedanju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, više od pedeset dobitnika Nobelove nagrade pokrenulo je kampanju za očuvanje planete što je podržao i dalaj lama, a kojom se traži da se dva odsto ulaganja u vojsku preusmeri za borbu protiv klimatskih promena, pandemije i siromaštva.

No, u ovom momentu je očigledno da Evropa ima druge prioritete.