Bivši japanski car Hirohito pored Hitlera i Musolinija – ukrajinska strela u pogrešnu metu

Ukrajinska vlada na svom zvaničnom Tviter nalogu preko mesec dana je držala video-klip u kojem je uz fotografije Adolfa Hitlera i Benita Musolinija, postavila portret japanskog cara Hirohita, koji se nalazio na prestolu u vreme Drugog svetskog rata. 

Ta foto-montaža bila je potpisana rečima "fašizam i nacizam su poraženi 1945." i bila je deo priloga od oko 80 sekindi koji se odnosio na "rusku ideologiju današnjice" i u kojem se ruski predsednik Vladimir Putin optužuje za savremeni nacizam, prenose japanski mediji.

Foto-montaža je izazvala snažan protest japanske vlade, na čije je traženje juče uklonjena.

Glasnogovornik vlade u Tokiju Jošihiko Isozaki rekao je na konferenciji za štampu u japanskoj prestonici da je tretiranje bivšeg cara Hirohita "u istoj ravni sa Hitlerom i Musolinijem sasvim neprikladno i za veliko žaljenje", te da je zbog toga od vlasti u Kijevu zatražena korekcija.

Ukrajinske vlasti nakon početka ruske intervencija, posvetile su se radu na pridobijanju podrške vlada i javnosti širom sveta, pri čemu su često posezale za istorijskim događajima u svakoj od zemalja kojima su se obraćali za pomoć.

To naročito važi za predsednika Volodimira Zelenskog, koji je u govoru američkom Kongresu pomenuo japanski napad na Perl Harbor kako bi podstakao saosećanje među američkim poslanicima za svoju državu kao žrtvu strane agresije, dok se, u virtuelnom nastupu u japanskom parlamentu, koji mu je omogućen na njegov sopstven zahtev, na primer, dotakao nuklearne nesreće u Fukušimi kako bi pokrenuo emocije domaćina i izdejstvovao osudu za navodni napad ruske vojske na nuklearne reaktore u centrali u Zaporožju.

Nevini car

Ovog puta to plansko korišćenje istorije zarad emotivnog pridobijanja ljudi i sticanja političke i materijalne podrške, obilo se o glavu ukrajinskim vlastima jer je naišlo na jednoglasnu osudu u Japanu gde, inače, i vlada i građanske organizacije čine mnogo toga da bi pomogle ukrajinskim izbeglicima i civilima.

U "Zemlji izlazećeg sunca", naime, veruje se da su pokretači japanskog militarizma i imperijalizma bili vojska i fanatici u njoj, te da je car Hirohito, koji je posthumno poznat i kao car Šova, sve vreme priželjkivao mir i držao se podalje od odluka vezanih za osvajanje i ratne operacije.

Zato, ako su ukrajinske vlasti već morale da se dotaknu Japana, gledano iz Tokija, mnogo prikladnije bi bilo pominjanje generala Hidekija Tođoa, koji je obavljao i funkciju premijera kada je dalekoistočna carevina izvršila udar na Perl Harbur u decembru 1941. godine.

Bio je i jedan od glavnih zagovornika tog za Japance, koji su bili pod naftnim embargom SAD, preventivnog napada, a za Amerikance mučkog i podlog ataka, te je po okončanju rata pred međunarodnim tribunalom u Tokiju proglašen za ratnog zločinca i osuđen na smrt.

I sam tajming ukrajinske objave je bio loš, s obzirom na to da je rođendan cara Hirohita 29. aprila – on se u Japanu slavi kao državni praznik "Dan Šove".  

Uprkos ratu, car ostao poštovan i voljen

Tokom okupacije Japana nakon završetka rata, američke snage su nastojale da razgrade totalitarni ekonomski, politički, religijski i vojni aparat koji je Japan uveo u osvajanje Azije i sukob sa SAD, te da ga suštinski reformišu u smeru demokratije, poštovanja ljudskih prava i pacifizma. 

Tada, mada su okupacione vlasti uvele ograničenja u vezi sa veličinom carske porodice koja se može izdržavati novcem poreskih platiša, čime su prisilile brojne rođake cara Hirohita da odu sa dvora, sam monarh, zbog ugleda i religijske pošte koji je imao u narodu, bio je pošteđen promena.

Prevagnulo je mišljenje da će pacifikacija Japana proći sa znatno manje problema ukoliko bi se on zadržao na prestolu – Japan tako nije bio prisiljen da postane republika, mada je i to bila jedna od opcija koju su Amerikanci ozbiljno razmatrali. 

Car Hirohito ostao je u palati u Tokiju i proveo preko šezdeset godina na prestolu, preminuvši 1989. u 88. godini života.

U istoriji Japan, najdugovečniji je car i vladar koji je proveo najviše vremena na prestolu. I što je vrlo bitno, njega puno građana u Japanu i danas dobro pamti, jer su odrasli, odnosno, proveli mladost u vreme kada je on bio živ. 

Car Hirohito u svetu je naročito poznat po istorijskom obraćanju u avgustu 1945. godine u kojem je pozvao vojsku da položi oružje i narod da prihvati predaju, zamolivši svoje podanike da "podnesu nepodnošljivo i izdrže neizdrživo".

U tom radijskom obraćanju, prvi put je narodu omogućio da čuje njegov glas – car je do tog trenutka važio za živo božanstvo i kao takvo uzvišeno biće nije zalazio među građanstvo, odnosno, nije izlazio pred oči svojih podanika ili se oglašavao preko radija.

Mada se u savremenom Japanu car više ne poštuje kao božanstvo, niti se smatra glavnim nosiocem državnog suvereniteta ili državom samom, kako je to bilo do kraja rata, on važi za simbol nacije i uživa ogromno poverenje i poštovanje.

Car i carska porodica i dalje su u tom smislu institucije u Japanu i, za razliku od mnogih evropskih zemalja, odnos prema njima nije poput onog kakav uživaju pevači, glumci i druge zvezde, već uvek postoji određeni pijetet i ozbiljnost, te se carske figure, bilo današnjice ili iz prošlosti, ne povlače po tabloidima i ne blate u medijima. 

Japan je u znak podrške Ukrajini protiv Rusije uveo širok špalir sankcija koji šteti i njegovoj sopstvenoj ekonomiji, te izdvojio mnogo novca (do sada oko 300 miliona dolara) za humanitarnu pomoć građanima te zemlje. 

Učestalo izveštavanje o patnji civila u Ukrajini izazvao je lavinu saosećanja u japanskoj javnosti, koja je rezultirala velikim akcijama prikupljanja pomoći u hrani, odeći i higijenskim sredstvima, pokrenulo proteste protiv ruske intervencije i čak dovelo do mestimičnog maltretiranja ruskih građana i japanskih državljana koji posluju s Rusijom. 

Sav taj propagandni i materijalni dobitak za Ukrajinu u Japanu je sada, međutim, ugrožen, što dobro ilustruje činjenicu da je za manipulaciju emocijama u svrhu sticanja podrške potrebno veliko znanje, koje, čini se, ukrajinski propagandisti u ovom slučaju nisu imali.