NATO priprema novu strategiju, kakvi su pogledi na prošlost i budućnost

Pre 73 godine osnovan je kao odgovor na Hladni rat. Njegovu ulogu definisao je tadašnji generalni sekretar Alijanse Lord Ismej – držati Amerikance u Evropi, Ruse po strani, a Nemce pod kontrolom.

Iako se odluke unutar tridesetočlanog saveza donose konsenzusom, tokom više od sedam decenija bilo je neslaganja, posebno u vezi sa izdvajanjem za zajedničku odbranu.

Od kraja Hladnog rata i raspada Sovjetskog Saveza dovedena je u pitanje svrha postojanja NATO-a. U rat je pošao prvi put na Balkan devedesetih. Tada je zacrtao novi put – takozvane "izmeštene" operacije van granica Alijanse.

"Ako razmišljamo o Jugoslaviji '99, Grčka na primer nije baš podržavala tu intervenciju, tako da je na kraju odlučila da ne učestvuje u samom bombardovanju, ali je dala generalno konsenzus da se intervencija desi", navodi Helena Ivanov, istraživač Društva "Henri Džekson".

Ukoliko je zemlja članica NATO-a napadnuta, onda je princip već drugačiji, dodaje.

"Onda se tu ne radi o konsenzusu, nego je fokus na onom čuvenom članu 5, koji podrazumeva da se u momentu napada na jednu NATO zemlju tehnički to tretira kao da su napadnute sve NATO zemlje i onda se očekuje da sve NATO zemlje zajedno odreaguju na takav napad. U dosadašnjoj istoriji NATO-a to se desilo samo jednom i to je bilo nakon 11. septembra kada je prvi i jedini put u istoriji pokrenut čuveni član 5", navodi Helena Ivanović.

Opet Rusija glavni rival 

Nakon intervencije u Avganistanu, najveći izazov za NATO ponovo su postali odnosi sa strateškim rivalom Rusijom. Savet Rusija–NATO osnovan je 2002, sa ciljem bolje saradnje i stvaranja bezbednijeg kontinenta, ali Moskva nije krila nezadovoljstvo širenjem NATO-a na istok.

Mogućnost ulaska Ukrajine u NATO, za Rusiju je bila crvena linija. 

"Stari koncept NATO-a datira iz 2010. godine, pa je postojala hitna potreba da se u konceptu predstavi ono što NATO danas treba da radi u savremenom svetu. Događaji u Ukrajini su to samo podstakli. Na političkom frontu vidimo da su transatlantske veze postale jače, Sjedinjene Američke Države i Evropa sada imaju nivo koordinisane saradnje koji je veoma tesan, a član 5. Povelje NATO-a je vraćen u život", ukazuje Bruno Lete, viši saradnik Nemačkog Maršalovog fonda.

Navodi i da su se stvari mnogo više promenile na vojnom planu.

"NATO se vratio svojoj suštinskoj misiji, a to je odbrana zemalja članica, pa ćemo narednih godina svakako viđati manje avantura u udaljenim zemljama, poput Libije, Iraka i Avganistana", dodaje Lete.

Helena Ivanov objašnjava da je ruska invazija u Ukrajini pojačala saradnju među zemljama i dovela do neke sveopšte svesti koliko je odbrana bitna.

"Nemačka je konačno, nakon svih ovih godina pristala da dva odsto BDP-a ulaže u odbranu, što je jedan od uslova NATO-a. Međutim, i dalje postoje problemi. Kad se pogleda ispod površine, vi i dalje imate zemlje poput Mađarske, koja ne želi da dozvoli da se transfer dešava preko njene teritorije i naravno i među samim članicama postoji pitanje embarga na naftu i gas", ističe Helena Ivanov.

U čemu se još zemlje NATO-a ne slažu 

Neslaganja, međutim, nema oko potrebe jačanja istočnog krila NATO-a, gde će biti raspoređeno 40.000 vojnika. Dogovorena je i pomoć Ukrajini u odbrani od eventualnih nuklearnih i bioloških pretnji.

"Evropa ulazi u period destabilizacije i nesigurnosti pa će NATO morati tome da se prilagodi. Očigledno je da postoji i evropski ugao gledanja na to. Sada kada je Bajden predsednik Amerike, odnosi sa Evropom su veoma dobri, ali Evropljani razmišljaju ko će biti novi predsednik posle izbora 2025, da li će to biti ponovo Bajden ili neko drugi, možda ponovo Donald Tramp, tokom čijeg mandata odnosi s Evropom nisu bili tako dobri", podseća Bruno Lete.

O novom strateškom konceptu NATO-a lideri Alijanse razgovaraće na junskom samitu u Madridu. NATO namerava da ojača snagu odvraćanja svojih partnera i da im pomogne da se suzbiju aktivnosti Rusije u evropskom susedstvu – posebno u Ukrajini, Gruziji i zemljama Balkana. Najavljuje se i da bi tokom leta Finska i Švedska mogle da postanu deo Alijanse.