Zečević: Izvestan drugi krug izbora u Francuskoj, Makron i Le Penova nisu protiv Srbije

Prema poslednjim anketama na izborima u Francuskoj, predsednički kandidat Emanuel Makron je drastično smanjio prednost u odnosu na Marin le Pen, "beži" joj za samo tri i po odsto. Profesor Slobodan Zečević s Instituta za evropske studije smatra da je izvestan drugi krug izbora, jer ih u istoriji nikad niko nije dobio u prvom krugu. Što se tiče odnosa budućeg predsednika Francuske prema Srbiji, ističe da ni Makron ni Mari Le Pen nisu uopšte antisrpski kandidati.

Potpuno je izvesno da će biti drugog kruga glasanja za predsednika Francuske, ističe Slobodan Zečević za RTS, podsetivši da se u istoriji Pete republike nikada nije dogodilo da neko dobije izbore u prvom krugu.

"Francusko društvo je podeljeno i izvesno je da će biti drugog kruga", smatra Zečević.

Dodaje i da je sigurno da se bira između ideologije Emanuela Makrona, koja je neka vrsta sretnog globalizma, uklapanja francuske u globalističke tendencije i uopšte američku dominaciju u francuskoj politici.

Zašto se istopila Makronova prednost

Objašnjava i kako se dogodilo da se prednost Makrona u odnosu na Marin le Pen, prema poslednjim procena oko tri i po procenta, toliko istopila.

"To je kao fudbal, kad vodite 3:0 a u poslednjih 15 minuta je 3:3", navodi on.

Takvu situaciju objašnjava pre svega rat u Ukrajini. Jedno vreme je, kaže, Makron plivao u tome, kao predsednik koji okuplja sve Francuze i želi da pronađe mirno rešenje, pregovara i sa Rusima i Amerikancima.

Međutim, dodaje da su posle toga stigle i ekonomske posledice. Francuzi su se suočili s rastom cena, pre svega energenata, zabrinuti su za budućnost, socijalnu i ekonomsku u zemlji.

Padu Makrona je, ocenjuje, u poslednjim danima je doprinela i afera "Makinsi", gde je 2017. godine, angažovao jednu američku kompaniju za strateške savete, da bi joj kasnije vlada isplatila prema nekim pričama oko 300 miliona evra.

U tom smislu je, ističe Marin le Pen dobila određeni broj poena, zato što je sve učinila da se prikaže kao umerena desnica, iako je u Francuskoj smatraju krajnjom desnicom.

"Ono što je očigledno da ona ima dobru dinamiku i poslednjih sedmica se veliki broj neopredeljenih birača opredeljuje za nju. Ovo je treći put da ona izlazi na izbore, prošli put je ušla u drugi krug i ubedljivo izgubila, imala je oko 33 posto glasova", naveo je Zečević.

Erik Zemur kao krajnja desnica

Ocenjuje da je Erik Zemur trebalo da bude veliko iznenađenje, on je pre svega novinar i publicista i stekao je popularnost analizom društva u Francuskoj.

Međutim, kako kaže, napravio je veliku grešku u kampanji. Smatrao je da Rusija nikad neće napasti Ukrajinu, da je reč o američkoj propagandi i da je to sve CIA izrežirala, a kad je Rusija izvršila invaziju onda je on promenio ploču i to ga je koštalo pada rejtinga.

U suštini je, navodi Zečević, on otvorio mnoge teme u francuskom društvu, doseljavanje islamskog stanovništva, izgubljene teritorije Republike, gde država praktično više ne kontroliše određene delove zemlje, kao i teme bezbednosti ljudi od skrivanja određenih elemenata islamskog nasilja.

Ko će biti najbolji predsednik za Srbiju

"Za ova dva kandidata koja ulaze u drugi krug možemo da kažemo da nisu uopšte antisrpski kandidati, protiv Srbije, naprotiv. Predsednik Francuske je izgradio dobre odnose sa Srbijom, sve veće su i vrlo značajne investicije. Izgradili smo jedan visok nivo poverenja i saradnje s Francuskom u ovom trenutku", naglasio je Zečević.

Što se tiče Marin le Pen, tog velikog iznenađenja kada bi ona dobila izbore, ističe da su ona i njena porodica uopšte, njen otac bili vrlo korektni prema srpskom narodu i u najtežim trenucima.

"Ne verujem da bi ona vodila neku antisrpsku politiku. Čak kada bi se dogodila neverovatna stvar i Zemur uđe u drugi krug i on je imao veoma korektne izjave o Srbiji", smatra Zečević.

Čekaju li Srbiju novi pritisci

Ocenjuje da pozicija Srbije mnogo zavisi od raspleta događaja u Ukrajini, ako bi se išlo u pravcu nekog mirnog rešenja u narednim mesecima to bi olakšalo njenu poziciju.

Međutim, ako bi se, kako kaže, nastavio rat nerava i ekonomski rat, dakle ne samo rat na terenu u kome trpe i Evropa i ceo svet i Rusija, na duži rok, pritisci na Srbiju bi sve više rasli.

"Amerikanci pokušavaju ovaj rat da dignu na moralni nivo. To je kao devedesetih godina, kada se govorilo da je Srbija prekršila sve norme međunarodnog prava, da je vršila ratne zločine. Što se nas tiče mi ćemo morati veoma oprezno da ocenjujemo evoluciju stanja. Mi smo evropska zemlja i moramo imati uvek u vidu taj geografski faktor, gde se nalazimo, ko su nam susedi i da vodimo računa o našim nacionalnim i ekonomskim interesima", zaključio je Zečević.