Neizvesna trka za Jelisejsku palatu; Makron: Ne uzimajte drugi mandat zdravo za gotovo

Emanuel Makron je u Jelisejsku palatu ušao kao najmlađi predsednik u istoriji Francuske, sa samo 39 godina. Namera mu je bila da uzdrma dotadašnji način vođenja politike. Nametnuo se kao borac protiv populizma s velikim ambicijama, koji nije ni levo ni desno.

Njegov prvi mandat obeležili su protesti "žutih prsluka" i pandemija koronavirusa, a zbog rata u Ukrajini trpela je i njegova trka za reizbor. Pojavio se na skupovima tek u finišu kampanje, odbivši učešće u debati sa ostalim kandidatima na francuskoj televiziji.

"Naša uloga, naša odbrana i zaštita koju gradimo je evropska. Podrška koju dajemo ukrajinskom narodu i vojsci sada je još važnija. Zahvaljujući Evropi, u ovom novom geopolitičkom svetu Francuska nikada neće biti američki ili kineski vazal", rekao je Makron, predsednički kandidat stranke "Republika u pokretu".

Kolumnistkinja Nedeljnika Ana Otašević smatra da je kriza u Ukrajini bila dominantna, što je išlo Makronu na ruku.

"On se predstavio kao šef Oružanih snaga, kao lider koji predvodi zemlju u jednom teškom, kriznom periodu i takođe kao predvodnik Evrope, što Francuskoj godi, jer Francuska voli da misli da je još uvek velika diplomatska sila", objašnjava Otaševićeva.

Marin le Pen vešto iskoristila rast cena

Efekti rata u Ukrajini brzo su izbledeli i usmerili pažnju francuske javnosti na njegove posledice - rast cena energije koji je gurnuo inflaciju na 4,5 odsto, najviše od sredine osamdesetih godina. To je vešto iskoristila liderka krajnje desnice Marin le Pen.

"Sa cenama gasa, struje i goriva više nema šale. Hitno nam je potrebno rešenje. Kao predsednica ću tražiti smanjenje poreza na dodatu vrednost s 20 na 5,5 odsto za sve energetske proizvode", obećala je Le Pen.

U zapećak je gurnula i nepopularnu priču o svojim ranijim kontaktima s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Fokus na troškovima života omogućio joj je da preotme deo pristalica još jednog kandidata krajnje desnice - Erika Zemura, koji se u kampanji čvrsto držao antislamskih i antiimgrantskih stavova.

"To su klasične teme krajnje desnice od kojih se ona donekle odvojila. Dobila je veći broj pristalica zato što se okrenula socijalnim temama, okrenula se temama svakodnevnog života, kako će prosečan Francuz živeti suočen sa ovom krizom koja će uzimati sve više maha", ističe Ana Otašević.

Makron upozorava pristalice da ne uzimaju drugi mandat zdravo za gotovo

U trci za predsednika je i veteran radikalne levice Žan Lik Melanšon, koji je po anketama na trećem mestu. Sledi ga kandidatkinja konzervativnih Republikanaca Valeri Pekres, koja sebe poredi s Margaret Tačer i Angelom Merkel.

Istraživanja, međutim, pokazuju da će se glavna bitka voditi između Makrona i Marin le Pen.

"Dinamika u izbornim anketama ide joj naruku. Znatno je smanjena razlika između nje i Makrona, deli ih svega 3,5 procenata. To je za nju izuzetan rezultat, bolji od onog iz 2017. godine kada nije bilo drugog kandidata krajnje desnice Erika Zemura. Ne možemo sa sigurnošću da kažemo ko će biti prvi nakon prvog kruga, iako Makron u ovom trenutku vodi", kaže Frederik Dabi, direktor istraživačke agencije IFOP.

Makron upozorava pristalice da ne uzimaju zdravo za gotovo da će osvojiti drugi mandat.

" Uvek sam radio na tome da ubedim ljude u ono što je važno. Ništa nije garantovano, ali nema straha", poručio je Makron.

Direktor Pariskog insituta političkih nauka Mark Lazar smatra da će Makron, ako se u drugom krugu bude nadmetao sa Marin le Pen i Makron, imati vrlo borbenu kampanju.

"Optužiće je za krajnje desni populizam, kao rizik i pretnju za demokratiju. Posvetiće mnogo više pažnje socijalnim temama, s ciljem da privuče levo orijentisane birače", ističe Lazar.

Pravo glasa ima 48,7 miliona Francuza. Analitičari ocenjuju da bi najveći izazovi ovih izbora mogli da budu izražena apatija i neodlučnost birača.