Japan se bliži pragu nepodnošljivog bola od sankcija prema Rusiji

Japanska vlada, u sklopu mera za pooštravanje ekonomskih sankcija Rusiji zbog navodnih zlodela u Buči i drugde u severnoj Ukrajini, objavila je u petak nameru da postepeno prekine uvoz uglja iz najveće zemlje sveta – saopštenje u skladu s kolektivnom odlukom Grupe 7 donetom prethodnog dana.

Iako dalekoistočna carevina, koja je član te organizacije najrazvijenijih svetskih zemalja, planski radi na povećanju udela energije iz obnovljivih izvora, nakon nuklearnog akcidenta u Fukušimi koji je prouzrokovao udar cunamija 2011, ona je drastično povećala oslanjanje na ugalj i prirodni gas, ne bi li nadoknadila gubitak nastao zatvaranjem nuklearnih reaktora širom zemlje.

Japan, koji uvozi 99 odsto uglja koji troši, iz Rusije zadovoljava oko 13 procenata svojih potreba za tim fosilnim gorivom u proizvodnji struje, što nije zanemarljiva količina. Međutim, u nabavci tog energenta koji je veliki zagađivač Tokio se prvenstveno oslanja na vojnopolitičkog saveznika Australiju, koja je zbog političkih trvenja sa zvaničnim Pekingom poslednjih godina izgubila dosta narudžbi iz najmnogoljudnije zemlje sveta, tako da ima kapaciteta da mu pozitivno odgovori ukoliko joj se obrati.

Takođe, mada i ugalj ovih dana znatno poskupljuje, klauzule dugoročnih ugovora Tokija sa australijskim rudarima po pravilu dozvoljavaju promene u veličini narudžbine po relativno prihvatljivim cenama.

Međutim, uprkos postepenoj eskalaciji sankcija prema Rusiji, Japan se i dalje ne povlači iz zajedničkih projekata za eksploataciju nafte i gasa na ruskom ostrvu Sahalin i u regiji Gidan na severu Sibira. U te projekte, koje su po otpočinjanju rata u Ukrajini napustili britansko-holandski "Šel" i američki "Ekson Mobil", japanske kompanije i država uložile su milijarde dolara i eventualno povlačenje bi ih skupo koštalo, ne samo u smislu novca koji bi bio potrošen za nabavku zamene i gubitka sigurnosti u snabdevanju u budućnosti, već i stoga što bi onda japanski udeo u njima verovatno dospeo u ruke rivalskih kineskih preduzeća.

Nabavka nafte iz Rusije učestvuje sa tri do četiri, a prirodnog gasa sa osam do devet procenata u japanskom uvozu tih energenata i mada to nisu količine koje u normalnim uslovima ne bi mogle da se postupno nadomeste, u trenutnoj situaciji kada dramatično rastu cene energenata, to bi strahovito mnogo koštalo.

Razlog je to što se ugovori vezani za naftu i gas po pravilu potpisuju unapred na dugi rok od po nekoliko desetina godina, te nisu nešto što se odmah može postići, zbog čega bi japanski subjekti, ako bi se odmah povukli iz projekata u Rusiji, bili prisiljeni da prirodni gas kupuju na berzanskom tržištu po višim cenama.

Procene japanskih ekonomista 

Japanski ekonomisti su prošle nedelje izneli procenu da bi u tom slučaju njihova zemlja morala da izdvoji 35 odsto novca više za nabavku iste količine gasa i da bi samo povlačenje iz projekta "Sahalin 2", u kojem japanski konglomerati "Micubiši" i "Micui" zajedno imaju udeo od 22,5 odosto i odakle blizu 60 procenata godišnje proizvodnje koja iznosi oko deset miliona tona gasa ide u Zemlju izlazećeg sunca, koštalo bar petnaest milijardi dolara.

To bi se odrazilo i na cene struje u Japanu, koje su poslednjih meseci rasle i nezavisno od događaja u Ukrajini, pa bi se šteta prelila iz državne i kompanijskih kasa na novčanike građana.

Zato se redukcija uvoza uglja iz Rusije, gledano iz Tokija, koji čak 60 do 65 procenata svojih ukupnih potreba za tim energentom zadovoljava iz Australije, čini kao najmanje bolan potez kada je u pitanju pooštravanje sankcija i njihovo proširivanje na energetski sektor, odnosno, kao mera koja je još u domenu podnošljivog.

Ostaje, međutim, da se vidi da li će produžetak rata u Ukrajini i sve jača medijska i politička kampanja zapadnih vlada i glasila, te promene u domaćem javnom mnjenju, koje su posledica svakodnevnog izveštavanja o navodnim ruskim zločinima, u danima koji dolaze prisiliti vladu i kompanije u Japanu da prodube rane koje same sebi nanose prateći kaznenu politiku Vašingtona.