Talas ukrajinskog rata na Kurilskim ostrvima, Japan zaoštrava retoriku prema Moskvi

Kurilska ostrva su "nelegalno okupirana teritorija" klasifikacija je koja će se u "Plavoj knjizi", ili godišnjem preseku japanske diplomatije, pojaviti prvi put u poslednjih dvadeset godina, javlja agencija Kjodo, koja je imala uvid u nacrt ovog dokumenta.

Japan je posle 2003. godine prestao da pominje Kurilska ostrva u ovom kontekstu, pošto su i Tokio i Moskva pokušali da ovaj problem reše diplomatskim putem, ali je rat u Ukrajini promenio retoriku vlade premijera Fumija Kišide.

Ostrva na granici između Ohotskog mora i Tihog okeana, u Rusiji poznata kao Južni Kurili, a u Japanu kao "severna teritorija", predmet su spora dve države još od konca Drugog svetskog rata, kada su sovjetske snage zauzele ostrva Kunaširi (ruski Kunašir), Etorofu (ruski Iturup), Šikotan i mali arhipelag Habomai.

"Nije vreme za razgovore", navodi se u nacrtu japanskog dokumenta, uz istovremene snažne kritike poteza Moskve u Ukrajini i poziv da Rusija, uz momentalno povlačenje trupa iz te države, počne da se pridržava međunarodnog prava.

Najnoviji u seriji sporova Japana i Rusije počeo je krajem februara kada je vlada u Tokiju rusku ofanzivu na Ukrajinu nazvala "ozbiljnim kršenjem međunarodnog prava" i pridružila se kaznenim merama koje je Zapad uveo Moskvi.

Moskva je, u kontraudaru, svrstala Japan na listu "neprijateljskih država" i prekinula pregovore o mirovnom sporazumu između dve države, kojim je trebalo da budu rešena pitanja koja su ostala otvorena posle Drugog svetskog rata, uključujući i sudbinu Kurilskih ostrva.

"Rusija nema nameru da, u sadašnjim okolnostima, nastavi pregovora s Japanom o mirovnom sporazumu… Nemoguće je razgovarati o potpisivanju suštinskog dokumenta o bilateralnim odnosima sa državom koja je protiv Rusije otvoreno zauzela neprijateljski stav i pokušava da naškodi ruskim interesima", saopštilo je krajem februara rusko ministarstvo spoljnih poslova.

Bivši premijer Japana Šinzo Abe se od 2012. do 2020. godine sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom sastajao dvadeset puta, ali bez značajnijih pomaka u procesu rešavanja ovih pitanja.

Abe se nadao da će uspeti da oživi deklaraciju koju su tadašnji SSSR i Japan potpisali 1956. godine, prema kojoj je Moskva pristala da zadrži dva najveća i vrati preostala ostrva.

U složenoj političkoj gimnastici koja je usledila, parlamenti obe države ratifikovali su ovaj dokument, ali je Tokio na nagovor Vašingtona, kasnije odbacio deklaraciju, objašnjavajući da bi se na taj način odrekao 90 odsto teritorije Kurilskih ostrva.

Posle Abea, premijeri Jošihide Suga i sada Kišida nisu uspeli da iniciraju bilo kakav iskorak u procesu rešavanja ovog pitanja.

Kurilska ostrva predstavljaju prilično emotivno pitanje za vlade u Tokiju, pošto Japan smatra da je SSSR pred kraj rata "podlo prekršio sporazum o nenapadanju" između dve zemlje, kada je Crvena armija proterala Japance iz Mandžurije i sa Kurilskih ostrva.

Tokio smatra da je Crvena armija prigrabila japanska ostrva nakon što je car Hirohito 15. avgusta 1945. godine objavio kapitulaciju, ali Moskva te tvrdnje odbacuje, podsećajući da se Japan predao tek 2. septembra, kada je na američkom bojnom brodu "Misuri" potpisana kapitulacija.