Šta je kome istok Ukrajine i može li Srbija da odoli pritiscima

Novinar i diplomata Dragan Bisenić rekao je da regioni Donjeck i Lugansk ilustruju istorijsku podelu koja postoji u Ukrajini – na istok i na zapad.

"Ta istorijska podela potiče još iz 18. veka i odnosi se na stepen integracije jednog ili drugog dela sa tadašnjom Ruskom imperijom, odnosno, kada je reč o zapadnom delu, sa Poljsko-litvanskom kneževinom koja je tada postojala", kazao je Bisenić.

Objasnio je da je tokom kasnijih događaja gotovo celom teritorijom današnje Ukrajine vladala Ruska imperija i da istorijski koreni ukazuju na Ukrajinu u današnjim oblicima koja je naslednica tri kulturne celine.

Bisenić je ukazao da je istočni deo Ukrajine prošao različite istorijske faze i da je do nastanka Sovjetskog Saveza i Ukrajine kao federalne jedinice 1922. ta oblast bila rusifikovana, etnička i politička celina.

"Od tada pa do trajanja Sovjetskog Saveza, do 1991. godine, sa nezavisnom Ukrajinom, traje drugi proces, proces ukrajinizacije o kojem je govorio u svom govoru pre dva dana i ruski predsednik Putin, objašnjavajući i elaborirajući veoma široko istoriju Ukrajine", kazao je Bisenić.

Dva kriterijuma – jezički i nacionalni

Prema popisu iz 2001. godine u Ukrajini je živelo 48,5 miliona stanovnika. Bisenić je naveo da je teško proceniti kakav je odnos između Rusa i Ukrajinaca u Ukrajini i da postoje dva kriterijuma – jezički i nacionalni.

"U tom popisu 2001. godine, oko 20 odsto stanovnika izjasnilo da se prvenstveno koristi ruski kao maternji jezik, a da su njih do 15 ili 17 odsto etnički Rusi", istakao je Bisenić i dodao da na istoku Ukrajine ima od 20 do 30 odsto ruskog stanovništva.

Podsetio je da se u okviru međunarodno priznatih granica Ukrajine, osim Luganska i Donjecka, smatra i Krim, čije je stanovništvo 2014. godine na referendumu, koji Ukrajina ne priznaje, izglasalo pripajanje Rusiji.

Govoreći o strateškoj važnosti Ukrajine, Bisenić je objasnio da između Zapada i Rusije ne postoji ideološki, već geopolitički spor.

"Ukrajina je, da kažemo, teritorija i prostor kroz koji su osvajači dolazili u Rusiju. To je istorijski takav prostor. Tuda je krenuo i Hitler, tuda su svi probali da stignu do Moskve. Ukrajina kontroliše odnose Rusije i Evrope. Zbog toga je bitna Ukrajina za Rusiju. Za Rusiju je bitna Ukrajina koja neće biti antiruska", objasnio je Dragan Bisenić.

Dodao je da Ukrajina postaje problem kada prihvata da bude deo projekta "Anti-Rusija".

"Taj projekat datira iz 17. ili 18. veka, to je doba Litvansko-poljske kneževine koja želi da napravi barijeru između Evrope i Rusije. To je projekat koji se naziva 'Međumorje'. On se nastavlja na drugi projekat koji se naziva 'Prometejski projekat' i njegov cilj je da podigne nacionalnosti u Rusiji protiv Moskve i protiv centralne vlasti", istakao je Bisenić.

Naglasio je da su se ti projekti ponovo afirmišu u Poljskoj posle Prvog svetskog rata.

Bisenić je istakao da je teško reći da NATO ima vojne baze u pravom smislu u Ukrajini, ali da bi u slučaju ulaska te zemlje u alijansu, ne bi bilo sumnje da bi postojala mesta gde bi bile baze i rakete srednjeg ili kratkog dometa i podsetio da od Kijeva do Moskve ima 800 kilometara.

"Pošto je prestao da važi sporazum o stacioniranju raketa srednjeg i kratkog dometa između SAD i Sovjetskog Saveza, onda je svaka strana slobodna, odnosno NATO zemlje su slobodne da raspoređuju rakete svuda na teritoriji zemalja koje pripadaju NATO-u i zbog toga se na taj način daje odgovor zašto je Ukrajina potrebna NATO-u i u čemu je suština i smisao tog poteza", kazao je Bisenić.

Objasnio je da je OEBS poslao mirovne misije koje razdvajaju sukobljene strane oko Luganska i Donjecka, a da su zemlje NATO-a poslale svoje instruktore koji obučavaju ukrajinsku vojsku i da su se neke već povukle, pošto su najavljivani sukobi.

Govoreći o posledicama Putinove odluke o priznanju nezavisnosti Luganska i Donjecka, Bisenić je naveo da su one takve da u određenom smislu narušavaju teritorijalni integritet Ukrajine i da se na taj način Kijev sprečava da uopšte bude u mogućnosti da bude u NATO-u, što je bila alternativa diplomatskom dogovoru između Rusije i SAD o čemu se krajem prošle godine govorilo.

Kakvim resursima raspolaže Ukrajina 

Dragan Bisenić je istakao da je Ukrajina potencijalno moćna zemlja u poljoprivrednom i industrijskom smislu, naročito istočni i zapadni deo, koji predstavljaju centre poljoprivrede i mašinogradnje, a istočna Ukrajina je i veliki saobraćajni centar.

"Ukrajina ima veoma razvijen nezavisan kosmički program i u okviru Sovjetskog Saveza u Ukrajini su građeni sateliti i rakete i ono što danas Ukrajina može da učini. Ukrajina je, to smo mogli da čujemo i od predsednika Putina, tehnološki spremna i sposobna, ona vlada nuklearnom tehnologijom i problem koji se pojavio prošle godine jeste zapravo da je u toj strategiji pomenuta i želja Ukrajine da ponovo postane nuklearna država", objasnio je Bisenić.

Podsetio je da je Budimpeštanskim sporazumom određeno da se Ukrajina odriče nuklearnog statusa, a da će joj zauzvrat Rusija garantovati teritorijalnu celovitost.

Na pitanje da li je sve što se dešava krah diplomatije, Bisenić je odgovorio da jeste krah određene faze diplomatije, ali da je u pitanju jedna više politička stvar nego što je stvarna.

"Postoji još prostora za diplomatsko rešenje. Međutim, mora da se kaže da je taj prostor sve manje i da mi u ovom trenutku zapravo imamo najveće pretnje koje dolaze po Evropu", napomenuo je Dragan Bisenić.

Istakao je da postoje analogije između Srbije i onoga što se dešava u Ukrajini, u određenom smislu i Kosova i Metohije.

"Kosovo je pravno pokriveno brojnim rezolucijama i odlukama UN, za razliku od situacije na Krimu, ali ono što definitivno jeste isto, to je intervencija spolja. Za nas ne bi bilo dobro kada bismo se mi stavili u tu ulogu da neku intervenciju van nas opravdavamo na našu štetu", kazao je Bisenić i dodao da će za Srbiju biti izazov da ostane neutralna.