Putinova doktrina ili samoodbrana – da li je to kraj sveta kojeg poznajemo

Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, nekadašnji ambasador u Nemačkoj i Sloveniji, i Miloš Ković, istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, govorili su u emisiji Oko o novom razbuktavanju krize u Ukrajini i njenim posledicama za ceo svet.

Ković smatra da je ocena da je odluka Putina o priznanju Donjecka i Luganska i slanju mirovnjaka kraj sveta kakav smo poznavali – malo jača i da je to samo deo procesa obnove moći Rusije koji se može pratiti poslednjih dvadesetak godina, od dolaska Putina na vlast.

"To je proces jačanja Rusije, obnove ruske moći i uporedo jačanja uticaja Kine. To je proces stvaranja multipolarnog sveta, koji više neće biti unipolaran, u kojem jedna velika sila neće vladati. Ovo što se sada događa je nastavak procesa koji smo mogli da pratimo sa ulaskom Rusa u Gruziju 2008. godine, zatim Sirija, zatim ono što je vrlo uspešno urađeno u Kazahstanu, i ovo što je sada urađeno a najbliže je onome što su strateški interesi Rusije", ocenjuje Ković.

Visković se slaže da situacija nakon priznavanja nezavisnosti Luganska i Donjecka nije tako dramatična.

"Mislim da se događaju velike promene u nekim sferama, ali ona izjava da će od danas sve biti drugačije nego što je bilo do juče, mislim da je malo preterana", kaže Visković.

Putinova doktrina ili samoodbrana 

Ipak, napominje da će mnoge stvari biti drugačije i da je suština to što su se ponovo pojavili oni vidovi politike u međunarodnim odnosima koji se prvenstveno ili gotovo isključivo oslanjaju na silu.

"Možemo govoriti o nečemu što bismo mogli nazvati Putinova doktrina, kao što je krajem šezdesetih godina, u vreme intervencije u Čehoslovačkoj, bila proglašena Brežnjevljeva doktrina, da Sovjetski Savez ima pravo da interveniše u svim zemljama gde je ugrožen socijalizam. Putin je praktično proglasio jednu novu teoriju, novu doktrinu u međunarodnim odnosima, a to je: oslanjaj se na snagu i deluj brzo, bilo to u skladu sa međunarodnim pravom ili ne, na kraju će svi morati da se pomire s tim", smatra Visković.

To je, objašnjava, jedna vrsta politike svršenog čina, u kojoj se prinudom nad slabijim protivnikom postiže rezultat koji želite, računajući na to da druga strana neće biti spremna da se upusti u totalni rat radi nekih manjih posezanja za uticajem ili vlašću u susednim zemljama.

S druge strane, Ković smatra da je to ipak iznuđen potez Rusije i da ona to radi u samoodbrani.

"Rusija je devedesetih godina prošla kroz istorijski period ugađanja zapadnim silama, na kraju su stigli tamo dokle su stigli. Postavilo se na kraju pitanje vlasništva nad Sibirom. Mislim da je Rusija naučila važnu lekciju – bez obzira na to koliko se povlačite pred golom silom NATO-a, nikada nećete biti dovoljno mali da bi vas ostavili na miru", objasnio je Ković.

Smatra da je ruska diplomatija naučila lekciju i da je to ona lekcija koju je srpska diplomatija učila od 2000. godine naovamo.

"Večito povlađivanje i ugađanje silama Zapada vodi u propast", ističe Ković i dodaje da je strana koja je prva posegla za silom NATO, što je i Srbija osetila na svojoj koži devedesetih godina.

Kada je reč o upotrebi sile u međunarodnim odnosima, Ković objašnjava da se moć velikih država meri silom, i da je to doktrina realizma, koja ima zapadne korene a ne ruske.

"Ta sila se meri naoružanjem, brojem stanovnika, brojem vojnika, ekonomskim resursima. Dakle, nažalost, voleli mi to ili ne, sila odlučuje u međunarodnim odnosima. To je ta doktrina realizma. To nije doktrina koju su stvorili Rusi, već anglosaksonska doktrina koja ima svoje italijanske korene", naveo je Ković.

Ocenjuje da su u Moskvi shvatili da se radi o golom opstanku ruskog naroda u Donjecku i Lugansku, jer, kako je dodao, stradanje tih civila za Zapad ne postoji. 

Dolazak NATO-a na teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza direktno ugrožava strateške interese jedne velike sile, ukazuje Ković i podseća da su Sjedinjene Države bile spremne da pokrenu treći svetski rat zbog Kube.

Profesor Visković objašnjava da je suštinsko pitanje nedostatak sistema bezbednosti nakon raspada bipolarnog sveta i kraja Hladnog rata u Evropi.

"U takvoj situaciji, naravno da je došlo do toga da se Rusija oseti ugroženom zbog širenja NATO-a", napominje Visković.

"Mislim da je to tačno, da je Rusija na neki način osetila ugroženost, ali odgovor je nešto što po meni nije dobro. To nije politika moći, nego se oslanja samo na takozvanu tvrdu moć, na oružje. Ono što se podrazumeva pod nekom moći, kod Rusa praktično ne postoji i nije ih uopšte briga", kaže Visković.

Što se tiče prava ruskog naroda, navodi da se u baltičkim zemljama to rešilo diplomatijom i da se to moglo desiti i u Ukrajini.

Kakav će biti odgovor SAD 

Kada je reč o odgovoru koji se može očekivati od Sjedinjenih Država, profesor Visković smatra da se SAD nalaze u veoma komplikovanoj situaciji.

"Moraju da reaguju, ali ne mogu reagovati kako bi trebalo, jer ako bi reagovale silom, onda bismo verovatno ušli u svetski rat. One će pokušati sankcijama. Mislim da je Putin to ocenio kao povoljnost za Rusiju, da sankcije neće biti prijatne i škodiće Rusiji, ali će škoditi i Zapadu, i ne mogu ići do krajnjih sankcija, jer su ekonomski i energetski vezani za Rusiju. Ne mogu se zemlje Evropske unije pomiriti sa tim da ostanu bez snabdevanja gasom, a sa druge strane ne mogu toliko nauditi Rusiji da bi ih ekonomski bacili na kolena. U toj situaciji, Putin je procenio da se može upustiti i u vojnu akciju", objasnio je Visković.

Početak vojne intervencije ili "igra živaca" 

Visković smatra da ovo jeste početak vojne intervencije, pošto je ruski Savet Federacije dao dozvolu da se trupe mogu poslati u inostranstvo.

"Sa tim se taktizira, to se neće uraditi tek tako, ali mislim da će to biti, već je potpisan sporazum između ove dve novonastale republike i Rusije o međusobnoj saradnji", navodi Visković.

Sa druge strane, dodao je, kijevska elita ne može da nađe dovoljno snage ni unutar sopstvene vojske ni sopstvenog naroda da se odlučno upusti u rat.

"Verovatno su svesni da bi taj rat brzo izgubili i u takvoj situaciji nadam se da neće doći do krvavog raspleta. Krene li se u vojne sukobe, niko ne može da kaže gde bi se to zaustavilo", upozorava Visković.

Ković ocenjuje da je situacija veoma opasna i da je mir u svetu sačuvan zahvaljujući strpljenju ruske administracije, koja nije povlačila nagle poteze.

"Pre svega, mislim na Putina i Lavrova. Oni su imali mnogo povoda da reaguju ovako. To što nisu bio je rezultat strpljenja. Vidite da i sada ne ulaze sa vojskom. Verovatno će ući, ali verovatno još nisu povukli takav potez. Mi vidimo spremnost na igru živaca", zaključio je Ković.