Reč stručnjaka o pokušaju spasavanja malog Rajana – da li je moglo drugačije da se završi

Četiri dana, bez vode, hrane i vazduha, 32 metra ispod zemlje – borio se za život petogodišnji Rajan.

Spasioci su danima kopali kanal paralelan bunaru, a poslednji metri raščišćavani su ručno. Upotrebili su konopac da do dečaka spuste cev sa kiseonikom i vodu. Spasavanje je dodatno otežavao uzak otvor bunara.

Nažalost, pola sata nakon što su uspeli da ga izvuku iz bunara saopšteno je da je dečak preminuo. Stručnjaci kažu da je glavni zadatak pri spasavanju da se ugrožena osoba dodatno ne povredi.

"Videli smo da su spasioci pokušali da se spuste i da su primetili da uslovi za spasavanje nisu bezbedni za spasioce, a da mogu da ugroze i dete koje se nalazi dosta niže od njih. Obustavili su pokušaj ulaska niz tu vertikalu, pristupili su alternativnom načinu - da se iskopa jama sa strane. Iz mog iskustva, ne vidim šta su drugo mogli da urade, a da to bude bezbedno", ističe Danilo Tomić iz Saveza speleoloških organizacija Srbije.

Dok je spasavanje trajalo dečaku je je kroz cev dostavljan kiseonik i voda. Spuštana mu je i hrana ali se ne zna da li je nešto jeo. Ipak, izdržao je četiri dana.

"Verovatno je u toj dužini preživljavanja veliku ulogu imao kontakt sa spoljašnjom sredinom. U ovom slučaju je, pošto se radi o malom detetu, moglo da se radi samo o instiktivnoj izdržljivosti. Ukoliko se udaljimo od situacije, priberemo, smirimo i pokušamo da na neki način restrukturiramo svoju energiju, onda to znatno povećava šanse da se sa stresnom situacijom izađe na kraj", objašnjava psiholog Bojana Škorc.

Rizična akcija spasavanja sa srećnim krajem desila se pre četiri godine kada su ronioci na severu Tajlanda spasli 12 dečaka i njihovog trenera iz poplavljene pećine, 17 dana nakon što su u njoj ostali zarobljeni.