Glazgov - od bombastičnih izjava, do sporazuma na sedam strana

U Glazgovu je u toku druga nedelja 26. godišnje konferencije o klimatskim promenama. Nakon što su na otvaranju svetski lideri predstavili planove svojih država, objavljen je prvi nacrt sporazuma u kojem se navodi kako će zemlje smanjiti emisije da bi izbegle porast temperature iznad stepen i po Celzijusa. Profesor ekologije na Fakuletu političkih nauka Darko Nadić kaže da je teško da se za nekoliko godina može ispeglati ono što je 100 godina gužvano.

Nacrtom sporazuma od sedam strana sastavljenom u Glazgovu traži se od država da do kraja 2022. godine povećaju svoje ciljeve kada je reč o smanjenju emisija štetnih gasova. Prema ovom sporazumu, trebaviš pomoći zemljama u razvoju kako bi se nosile sa globalnim zagrevanjem, Očekuje se i da države podnsu dugoročnestragtegije za dostizanje nulte emisije ugljen dioksida.

Iako kritičari kažu da je sa sporazumom moglo i dalje da se ide, smatraju da je dobro što se fokusira na otopljavanje ne veće od 1,5 stepen Celzijusa.

Sada se očekuje da države ispregovaraju ovakav nacrt.

Da od ovog sporazuma svi previše očekuju - smatra profesor ekologije na Fakultetu političkih nauka Darko Nadić.

"Nerealno je očekivati skore pomake. Ovo se gužvalo 100 godina, teško da može da se prepegla u pet, deset ili dvadeset godina", rekao je Nadić.

Ovaj sporazum, ističe, treba da pomiri interese razvijenih zemalja i zemalja trećeg sveta.

"Kako pomiriti interes razvijenih zemalja, koje žele dobar kvalitet života i nacija koje će po mojim procenama biti žrtve klimatskih promena, zemlje trećeg sveta koje nisu ni luk jele, ni luk mirisale", navodi Nadić.

Evropska unija se obavezuje na dekarbonizaciju do 2050. godine, a Rusija i Kina, čiji predstavnici nisu bili u Glazgovu, na dekarbonizaciju do 2060. godine. Na najbogatijima je i najveća odgovornost.

"Najveću odgovornost imaju najbogatiji, jer su te zemlje i stvorile ovu situaciju, zato nije dobro da se prelama na zemljama u razvoju. Jedan od suštinskih problema samita je ko će da plati prelazak na čiste izvore energije, da li krediti, onda imate i kamate, ili bespovratni zajmovi, što je bolje za zemlje trećeg sveta", ističe Nadić.

Do čega klimatske promene mogu da dovedu

Na pitanje kakve promene bi mogle da nas očekuju ako se ciljevi ne ostvare, Nadić kaže da one mogu biti dramatične, od političkih distopija gde se hrana deli na kašičicu do toga da će nastati nova oboljenja izazvana klimatskim promenama.

"U Kanadi je zabeležen prvi slučaj u kom je data dijagnoza da je astma posledica klimatskih promena. To može biti trend ka popularizaciji problema klimatskih promena, ali je dobar korak da se političari zamisle, jer ovo što je do sada bilo u Glazgovu je parada političara i davanje bombastičnih izjava koje treba da probude svest ljudi, ali ne i tih političara", ocenjuje Nadić.

Cilj Srbije je da do 2040. godine imamo udeo obnovljivih izvora energije od 40 odsto. Nadić napominje da se Srbija na to nije obavezala, već je samo cilj, koji zavisi od mnogih faktora.

"Mi se sad suočavamo sa pandemijom, ne znamo šta sledeće može da ukoči taj put", zaključio je Nadić.