Cunami – smrtonosni talas koji je za desetak godina odneo četvrt miliona života

Japanski, a svetski dan

Svetski dan borbe protiv cunamija uveden je na inicijativu Japana i, zapravo, odražava važan momenat iz istorije ostrvske carevine. Naime, 5. novembar je dan kada je davne 1854. godine Gorju Hamagući, vlasnik manufakture za proizvodnju sojinog ulja, spasao na stotine života u svom zavičaju, selu Hiromura na poluostrvu Kiji u današnjoj prefekturi Vakajama, tako što je, primetivši povlačenje morske vode posle zemljotresa, najpre uzbunio meštane, a potom, pošto se već smračilo, upalio stog pirinčane slame kako bi im omogućio da nađu put ka bezbednoj uzvišici. 

Povlačenje vode od obale, pri čemu se ogoli plićak, predznak je dolaska cunamija, a Hamagući, čija je rodna kuća bila na brdašcu iznad sela, prvi je primetio da se ukazalo morsko dno uz obalu.

Tog dana nastradalo je 36 seljaka, ali se više od 95 odsto stanovnika Hiromure, koja je tada imala 1.300 duša, spaslo smrti, za šta je u velikoj meri zaslužan snalažljivi preduzetnik.

Hamagućijev herojski čin opevan je i u književnosti, kao pouka o dobrobiti koju zajednici može doneti briga za ljude, lična inicijativa, pribranost i inteligencija. 

Peti novembar je u Japanu zvanično proglašen za Dan borbe protiv cunamija u junu 2011, tri meseca nakon užasne tragedije na severoistoku najvećeg ostrva te zemlje, Honšua, u kojoj je od velikog talasa, koji je prouzrokovao treći najsnažniji zemljotres ikada zabeležen, život izgubilo oko osamnaest i po hiljada ljudi. 

Četiri godine docnije, 2015, i Ujedinjene nacije su usvojile taj dan kao univerzalni praznik koji treba da ujedini čovečanstvo u naporu da se zaštiti od cunamija, ne samo zbog katastrofe na severoistoku Japana, koja je dovela i do havarije nuklearne elektrane "Fukušima 1", već i zbog kataklizme koja je zadesila jugoistočnu (i manje južnu) Aziju 26. decembra 2004, kada je nakon strahovitog zemljotresa u indonežanskim vodama, kod ostrva Sumatre, nastao cunami koji je u četrnaest zemalja na obodu Indijskog okeana usmrtio preko 230.000 ljudi.

Mada je u svojoj istoriji pretrpela više katastrofalnih udara cunamija koji su odneli na hiljade života, u Zemlji izlazećeg sunca 5. novembar je izabran upravo stoga što je tada bila izbegnuta veća tragedija, odnosno zato što simboliše borbu protiv cunamija i predstavlja pozitivan primer kada su u pitanju civilna zaštita i to šta stanovnici mogu sami da učine za sebe suočeni s prirodnom nesrećom.

U Japanu se svake godine na taj dan organizuju brojne vežbe evakuacije stanovništva, uzbunjivanja, delovanja spasilačkih ekipa, ali i održavaju konferencije i seminari posvećeni produbljivanju i širenju naučnog znanja o uzrocima i mehanizmima dejstva cunamija.

"Lučki talas"

I sama reč "cunami" je japanska i mogla bi se bukvalno prevesti kao "lučki talas". Izraz dolazi otud što taj talas velike snage koji nastaje usled uzdizanja morskog dna prouzrokovanog snažnim zemljotresom ili podvodnom vulkanskom erupcijom, pri nastanku u dubokoj vodi može da bude vrlo nizak, zbog čega često ostane neprimetan za mornare na otvorenom moru, ali se postepeno, poput zida od vode, izdiže kako dno postaje sve pliće – u prošlosti, u Japanu, ribolovci i drugi pomorci često bi za cunami saznali tek kada bi po povratku zatekli luku razorenu.   

Cunami može da nastane i u jezerima, a još neki od njegovih mogućih uzročnika su obrušavanje brda i lednika u vodu, podvodni odroni i detonacije, poput podvodnih nuklearnih proba. 

Cunami, dakle, od drugih vrsta talasa odvaja upravo to što nije izazvan vetrom, morskom strujom ili gravitacionim delovanjem Meseca i Sunca, već tektonskim, odnosno, geofizičkim poremećajima, zbog čega je u stručnoj literaturi pre nego što je usvojena japanska reč bio nazivan "seizmički morski talas". 

Još jedna važna karakteristika tog tipa talasa je da se teško rasipa, odnosno da može da putuje na ogromne razdaljine – hiljadama kilometara. Štaviše, brzina kojom se cunami kreće je velika, uporediva s mlaznim putničkim avionima, a zavisno od karaktera događaja koji ih je prouzrokovao, mogu da jurišaju na obalu i po nekoliko sati.  

Interesantno je da japanski termin "cunami" odneo prevagu, te se danas koristi širom sveta, mada su od te vrste talasa u prošlosti propatile i evropske zemlje Italija i Portugalija, a bio je poznat još starim Grcima, što se može videti iz Tukudidovog zapisa u Istoriji Peleponeskog rata, u kojem autor za uzrok ispravno uzima podvodne zemljotrese.