Na Istoku ništa novo - novi trijumf vladajuće partije u Japanu

Na izborima za Donji dom parlamenta u Japanu danas je ubedljivo trijumfovala vladajuća koalicija Liberalno-demokratske partije (LDP) i stranke Komeito.

LDP, dominanta politička stranka u Zemlji izlazećeg sunca, sa 261 foteljom, sama je osvojila većinu od ukupno 465 poslaničkih mesta, dok je njen manjinski partner Komeito pobedu učvrstio sa dodatna 32 sedišta.

Iako je vladajuća koalicija u prošlom sastavu Donjeg doma zakonodavnog tela imala 304 poslanika, što znači da je izgubila desetak mesta, ona je uspela da sačuva apsolutnu većinu.

Taj rezultat znači da će premijer Fumio Kišida, koji je početkom oktobra došao na čelo LDP i vlade, ostati na tim funkcijama i da je učvrstio svoj autoritet.

Naime, današnje glasanje potvrdilo je prognoze da će vladajuća koalicija pobediti, ali da će steći manje poslaničkih mesta nego na prošlim izborima zbog propusta u rukovođenju kovid krizom i zbog bolje saradnje među pojedinim opozicionim partijama, koje su gde god su to mogle izbegle preklapanje kandidata.

Ipak, napredak koje su opozicione stranke u celini ostvarile zaista je minimalan, posebno s obzirom na društvene i ekonomske potrese koje je japansko društvo pretrpelo u protekle dve godine usled epidemije. Najveći iskorak među opozicionim strankama ostvarila je Partija obnove, čija je baza u oblasti Kansai, koja obuhvata gradove Osaka, Kobe i Kjoto, dok je najveća opoziciona partija Ustavno-demokratska čak nazadovala.

Vladajuća koalicija uspešno prebrodila izazov kovid krize i olimpijskih igara.

Vladajuća Liberalno-demokratska partija poslednjih godina u istraživanjima javnog mnenja uživa ubedljivu i stabilnu prednost u odnosu na opozicione partije - ona ima podršku oko trećine birača, dok najpopularnija opziciona stranka, Ustavno-demokratska, ima naklonost samo 6 ili 7 procenata biračkog tela.

To, međutim, znači i da je veliki deo birača, njih čak oko 40 posto, neodlučan, pa je na današnjim izborima središnje pitanje bilo kako će se taj deo biračkog tela opredeliti s obzirom na to da je vladajuća koalicija u svom reagovanju na novi korona virus izazvala nezadovoljstvo mnogih privrednih subjekata protivrečnim i neujednačenim merama, te sprovela olimpijske i paraolimpijske igre uprkos velikoj anksioznosti i protivljenju stanovništva.

Znatan deo nezadovoljstva prema delovanju vlade u suzbijanju epidemije odnosio se na veliko, gotovo tromesečno, kašnjenje u vakcinisanju u poređenju sa drugim razvijenim ekonomijama, na vanredna stanja koja su često bila to samo po imenu, nedoslednosti u sprovođenju epidemioloških pravila, ali i na skandale u kojima su birokrate minstarstava i poslanici u parlamentu primećeni u kršenju propisa vezanih za obuzdavanje novog koronavirusa koji su preporučivani i nametani stanovništvu.

Zbog toga se očekivalo da će vladajuća koalicija izgubiti određen broj poslaničkih mesta u Donjem domu parlamenta.

Pred ove izbore, međutim, u korist LDP i njenog koalicionog partnera partije Komeito, koja se ideološki i organizaciono oslanja na budističku grupu Soka Gakai, išla je činjenica da je, zahvaljujući ubrzanju vakcinisanja tokom leta, procenat revakcinisanih dostigao 70 posto od čitave populacije, što je dnevni broj novozaraženih oborilo na najniže nivoe od proleća 2020. Zahvaljujući tome, upravo pred izbore, gotovo sve restriktivne epidemioške mere su uklonjene i svakodnevni život se u priličnoj meri vratio u normalu, što se odnosi i na oživljavanje ugostiteljskog i turističkog sektora.

Takođe, japanski sportisti su na Olimpijskim i Paralimpijskom igrama ostvarili rekordnu žetvu medalja, koja je probudila osećaj nacionalnog ponosa i preokrenula mišljenje velikog broja građanja u vezi njihovog održavanja.

U tome, kao i u smeni prethodnog, nepopularnog premijera Jošihide Suge i nedovoljnom poverenju građana u sposobnost Ustavno-demokratske partije da upravlja zemljom treba tražiti osnovne razloge zašto je vladajuća koalicija uspela da prebrodi izazove koje su pred nju postavili kovid kriza i održavanje Olimpijskih igara.

Fumio Kišida (64) izabran je za premijera glasanjem u parlamentu 4. oktobra i nakon samo deset dana provedenih na toj funkciji raspustio ga. Usled toga, kampanja je bila kratka i počela je, za opoziciju, relativno iznenada iako su se izbori u principu očekivali ove jeseni, što je, moguće, još jedan razlog zbog kojeg ona nije uspela da smogne snage da ostvari bolji rezultat.

Izbori za Gornji dom japanskog parlamenta biće održani sledeće godine.