Avganistansko rudno bogatstvo procenjuje se na više od hiljadu milijardi dolara

Posle povratka na vlast u Avganistanu, nakon dvadeset godina, talibani su povratili kontrolu nad prirodnim resursima za koje je bivši ministar rudarstva te zemlje rekao da bi mogli da vrede do tri biliona dolara. Ta procena napravljena je pred kraj 2010. godine, a sada bi mogla biti i veća, nakon što je globalni ekonomski oporavak zbog šoka nastalog pandemijom doveo do povećanja cena svega, od bakra do litijuma.

Avganistan je bogat resursima kao što su bakar, zlato, nafta, prirodni gas, uranijum, boksit, ugalj, ruda gvožđa, retki metali, litijum, hrom, olovo, cink, drago kamenje, sumpor, travertin, gips i mermer, prenosi Rojters.

"Avganistan je svakako jedan od regiona najbogatijih tradicionalnim plemenitim metalima, ali i metalima [potrebnim] za nastajuću ekonomiju 21. veka", rekao je Rod Šunover, naučnik i stručnjak za bezbednost koji je osnovao grupu Ekolodžikal Fjučers Grup, navodi Si-En-En.

Mineralno bogatstvo, koje je otkrio tim zvaničnika Pentagona i američkih geologa, rasuto je po celoj zemlji, uključujući jug i istok duž granice sa Pakistanom, gde su pobune predvođene talibanima najintenzivnije.

"Ovde postoji zapanjujući potencijal", naveo je Njujork tajms, citirajući generala Dejvida Petreusa, komandanta Centralne komande SAD. "Naravno, postoji mnogo 'ako', ali mislim da je potencijal izuzetno značajan", rekao je Petreus.

Bakar vredan stotine milijardi dolara

U izveštaju Ministarstva ruda i nafte za 2019. godinu Avganistan ima zalihe bakra od gotovo 30 miliona tona.

Mapa puta avganistanskog rudarskog sektora koju je Ministarstvo objavilo iste godine navodi da se nalazi još 28,5 miliona tona bakra u neotkrivenim nalazištima. To je, ukupno, blizu 60 miliona tona, vrednih stotine milijardi dolara po trenutnim cenama, a potražnja za metalom raste.

U izveštaju za 2019. se takođe navodi da je Avganistan imao više od 2,2 milijarde tona rude gvožđa za proizvodnju čelika, vredne preko 350 milijardi dolara po trenutnim tržišnim cenama.

Izvori zlata su mnogo skromniji i procenjeni na 2.700 kilograma, vredni skoro 170 miliona dolara, dok je avganistansko ministarstvo takođe saopštilo da se prosti metali, aluminijum, kalaj, olovo i cink "nalaze u više oblasti u zemlji".

Samo nafta vredna 107 milijardi dolara

Interni dopis Ministarstva odbrane Sjedinjenih Država iz 2010. navodno je opisao Avganistan kao "Saudijsku Arabiju litijuma", što znači da bi ta zemlja mogla biti presudna za globalno snabdevanje metalom nepohodnim za baterije, kao što je bliskoistočna zemlja za sirovu naftu.

U izveštaju američkog Geološkog zavoda iz 2017/18. navodi se da Avganistan ima nalazišta spodumena, minerala koji sadrži litijum, ali se ne daju procene tonaže, dok se u avganistanskom izveštaju za 2019. litijum uopšte ne spominje.

Međutim, u izveštaju ministarstva rudarstva za 2019. se kaže da Avganistan ima 1,4 miliona tona retkih minerala, grupu od 17 elemenata koji su cenjeni zbog njihove primene u potrošačkoj elektronici, kao i u vojnoj opremi.

Lapis lazuli, drago kamenje i krijumčari

Avganistan skladišti oko 1,6 milijardi barela sirove nafte, 16 biliona kubnih stopa prirodnog gasa i još 500 miliona barela prirodnog gasa.

To prema avganistanskom izveštaju za 2019. godinu, koji se poziva na zajedničku američko-avganistansku procenu, podrazumeva vrednost od 107 milijardi dolara samo za sirovu naftu po trenutnim tržišnim cenama.

"Većina neotkrivene sirove nafte nalazi se u avganistansko-tadžičkom basenu, a većina neotkrivenog prirodnog gasa je u basenu Amu Darje", navodi se u izveštaju.

Avganistan je istorijski bio glavni izvor lapis lazulija, tamnoplavog poludragog kamena koji se hiljadama godina vadio u severnoj provinciji Badahshan, kao i drugog dragog kamenja, poput rubina i smaragda.

Najfinije sorte lapis lazulija mogu dostići i 150 dolara po karatu, stoji u avganistanskom izveštaju za 2019. godinu, u kojem se, međutim, primećuje da većina dragog kamenja izvađenog u zemlji ilegalnim putevima napušta Avganistan, i odnosi se uglavnom u Pešavar u Pakistanu, uskraćujući vitalni prihod Avganistanu.