Gejmstop – kako je narod opljačkao berzanske trgovce

Šta je to "šortovanje" na berzi

Pozajmite od prijatelja dizel "golf" 1. januara i dogovorite se da mu ga vratite 1. jula, i za to mu date 600 evra. "Golf" odmah prodate komšiji koji baš kupuje auto, recimo za pet hiljada. Načuli ste da će zbog zagađenja biti uvedena zabrana vožnje dizel-automobila u centru grada, gde komšija živi. To se zaista dogodi u aprilu i vrednost dizelaša se prepolovi. Pošto svi počnu da ih prodaju, cena nastavi da pada i vi u junu ponudite očajnom komšiji da otkupite auto od njega za dve hiljade evra. Prvog jula vratite prijatelju automobil, na kome ste zaradili gotovo dve i po hiljade.

Ovo je, uprošćeno, mehanizam skraćivanja akcija na berzi, s tim što se umesto dizel- automobila pozajmljuju i vraćaju akcije.

Kada je šortovanje ilegalno

Ako vam je prijatelj iz gradske uprave javio da se sprema uredba o zabrani dizelaša i neko dokaže da ste tu informaciju imali pre nego što ste pozajmili auto, najverovatnije idete u zatvor.

Šta je to Gejmstop

Gejmstop je lanac prodavnica video-igara, konzola i ostalih drangulija za gejming. Postoje od 1984. godine, ali u poslednje vreme im ne ide glatko jer se trgovina preselila onlajn. Sa svojih 5.509 prodavnica nisu zanemarljiva firma, ali su ih hedž fondovi prepoznali kao veoma ugrožene pandemijom i počeli da im skraćuju akcije. Kada taj pritisak krene neretko se vrednost akcija obori ispod realne cene, što su mnogi mali igrači na berzi primetili.

Zašto svi spominju Redit

Redit je internet forum ili društvena mreža gde ljudi biraju temu o kojoj će se domunđavati. Recimo, vlasnici određene vrste foto-aparata razmenjuju slike, iskustva, savete, bilo koju temu možete da pokrenete na Reditu i naći će se neko da sa vama o tome razmeni mišljenje. Tako postoje i grupe za one koji trguju na berzi i jedna ekipa sa foruma počela je da priča o tome kako su neki veliki hedž fondovi odnosno investitori spustili vrednost Gejmstopa ispod realne. Početkom aprila 2020. akcija je vredela 3,25 dolara. To znači da je svako mogao da se malo poigra njome za siću.

Kako je igra postala skupa

Mali investitori dogovorili su se da masovno kupuju akcije i da tako iniciraju potražnju koja će akcijama podići cenu. Ideja je bila da cenu podginu iznad one po kojoj su hedž fondovi pozajmili akcije (i u to investirali milijarde dolara), što bi značilo da će izgubiti pare kada budu počeli da otkupljuju akcije kako bi ih vratili vlasniku po dogovoru.

Stvar se, međutim, otela kontroli. Akcije Gejmstopa počele su naglo da rastu, onda su se hedž fondovi uplašili i počeli da ih kupuju kako bi smanjili štetu, što je stvorilo dodatnu potražnju, što je opet podiglo cenu, a što je stvorilo dodatnu nervozu, potražnju… i tako smo za samo nekoliko dana ove nedelje stigli do cene od 380 dolara za akciju, u jednom trenutku.

Zamislite da ste u akcije Gejmstopa kroz skraćivanje investirali milijardu dolara dok su koštale desetak dolara, pre dve godine, sa idejom da ih kasnije otkupite upola cene i zaradite lepih petsto miliona, a sada morate da ih otkupite po trideset puta višoj ceni? Samo bolji kalkulatori imaju dovoljno nula da iskažu vaš potencijalni gubitak kada te brojke pomnožite.

Zašto je sve to zanimljivo

Svako bi pomislio da se ekipa okupljena oko Redit foruma WallStreetBets fino oparila, ali oni su umesto da akcije prodaju kada su bile najskuplje odlučili da ostanu u igri, i čak izgube novac držeći visoku cenu akcija, jer su želeli da kazne hedž fondove i ostale berzanske trgovce koji na akcijama malih investitora ili radnika zarađuju milijarde. S tim što će sada da ih izgube. Višestruko. Možda.

Jer u međuvremenu Redit pritiskaju da zatvori ovaj forum (u prvoj verziji teksta pisalo je da su ga već zatvorili prim.ured.) i odmah je počela debata da li treba poništiti trgovinu i sprečiti propast nekoliko velikih fondova u koje su neki drugi ljudi (bogatiji) investirali svoj novac. Takođe, postavlja se pitanje da li će ovaj slučaj zaustaviti ili barem učiniti manje atraktivnim šortovanje kao način trgovanja akcijama. Ili mešetarenja.