Deset dana rata u Nagorno-Karabahu – razmena vatre i međusobne optužbe

Jermenski zvaničnici odlučno su demantovali da su jermenske snage bombardovale naftovod u Azerbejdžanu.

Demanti je stigao i od predstavnice ministarstva odbrane Jermenije Šušane Stepanijan i iz kabineta predsednika sampoproglašene republike Nagorno-Karabah Vahrama Pogosijana, prenela je agencija Armenpres.

"Naši ciljevi su samo vojni objekti, a naftovod Baku-Tbilisi-Čejhan to nije", izjavio je Pogosijan i naglasio da je reč o lažnoj informaciji koja je plasirana s ciljem da se obmane međunarodna javnost.

Poverenica za ljudska prava Azerbejdžana Sabina Alijeva osudila je jermensko granatiranje grada Mingačevira, gde se nalaze rezervoar za vodu i elektrana.

U saopštenju ombudsmana navodi se da su oružane snage Jermenije granatirale i civilna naselja grada Mingačevira u kome živi više od 100.000 stanovnika.

"Posebno ističemo da je jedan od projektila, usmerenih na elektranu u Mingačeviru, udaljenu više od 100 kilometara od područja na kome su se odvijale borbe, pao ispred elektrana, a drugi u blizini civilne kuće", izjavila je Alijeva.

Kao rezultat raketnih napada na privatnu kuću, pet ljudi je hospitalizovano sa različitim povredama, a kuća je teško oštećena, navodi se u saopštenju ombudsmana.

Kako je navela, Mingačevir, industrijski grad Azerbejdžana, od presudnog je značaja sa strateškog stanovišta i tu se nalazi najveći rezervoar vode i elektrana u regionu Južnog Kavkaza.

Gađanje ovog rezervoara i elektrane, kaže se, moglo bi imati ozbiljne posledice po životnu sredinu za čitav region Južnog Kavkaza.

Nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarala je putem video-poziva sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i izjasnila se za primirje u konfliktu između Jermenije i Azerbejdžana.

Kancelarka je naglasila da je neophodno uspostaviti razgovore u okviru Minsk grupe OEBS-a koji bi imali za cilj suštinski napredak.

Situacija u pokrajini Nagorno-Karabah ostaje stabilno napeta, uz određeni napredak odbrambene vojske, izjavio je portparol predsednika Nagorno-Karabaha Vagrama Pogosiana.

"Situacija ostaje stabilno napeta. Odbrambena vojska nanosi štetu neprijateljskim terorističkim jedinicama. Imamo određeni napredak na položaju", navodi se u izveštajima ujedinjenog informativnog centra jermenske vlade, prenosi Tas.

Teheran smatra da bi Jermenija trebalo da vrati Nagorno-Karabah Azerbejdžanu, ali da to ne treba da se reši vojnom akcijom, izjavio je viši savetnik iranskog vrhovnog vođe Ajatolaha Ali Hamneija, Ali Akbar Velajati.

"Tu teritoriju okupirala je druga država. Želimo da Jermenija vrati okupiranu teritoriju Azerbejdžanu, ali ne vojnim već političkim rešenjem. Mi se protivimo neprijateljstvima", rekao je Velajati, a prenosi Tas pozivajući se na iransku agenciju ISNA.

Prema njegovim rečima, Iran se graniči i sa Jermenijom i sa Azerbejdžanom zbog čega mu nije u interesu da su te dve države u sukobu.

Britanija i Kanada saopštile su da postoji hitna potreba za zaustavljanjem vojne akcije u i oko Nagorno-Karabaha i pozvale sve strane da se vrate za pregovarački sto.

Britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab i kanadski ministar spoljnih poslova Fransoa-Filip Šampanj istakli su posebnu zabrinutost zbog izveštaja o granatiranju civilnih područja i izrazili saučešće porodicama onih koji su tragično izgubili živote.

Predsednik Parlamentarne skupštine OEBS-a Džordž Cereteli osudio je nastavak krvoprolića u zoni sukoba u Nagorno-Karabahu, kao i izvan linije kontakta i pozvao na prekid neprijateljstava u interesu civila.

Cereteli je potvrdio svoju predanost pregovorima ka mirnom rešenju sukoba u skladu sa principima i opredeljenjima OEBS-a. Tokom protekle nedelje bio je u direktnom kontaktu sa predsednicima parlamenta Jermenije i Azerbejdžana, kako bi podvukao stav PS OEBS-a i podstakao obe strane da nastave pregovarački proces, navodi se u saopštenju OEBS-a.

"I dalje smo ozbiljno zabrinuti zbog izveštaja o sve većem broju žrtava vezanih za sukob, posebno uticaja na lokalno stanovništvo koje, uprkos obavezi zaštite civilnog stanovništva, i dalje strada zbog tekućih borbi", izjavio je Cereteli.

Izrazio je zabrinutost zbog izveštaja o upotrebi zabranjenih kasetnih bombi, napominjući da je PS OEBS-a 2008. godine usvojio rezoluciju kojom je pozvala sve države članice OEBS-a da "zabrane upotrebu, razvoj, proizvodnju, sticanje, skladištenje, zadržavanje ili prenos kasetne municije".

Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu kritkovao je napore međunarodne zajednice u Nagorno-Karabahu, navodeći da za poslednjih 30 godina nije ništa urađeno kako bi se sukob rešio.

Obraćajući se novinarima tokom posete Bakuu, Čavušoglu je rekao da prekid vatre nije dovoljan da bi se borbe okončale.

"Šta bi bio rezultat prekida vatre? Hoćete li reći Jermenima da odmah napuste azerbejdžansku teritoriju i imate li za to rešenje - ne, nemate, tako je već 30 godina", istakao je Čavušoglu.

On je ponovio da Azerbejdžan i Jermenija ne treba da budu isto tretirane i da celom svetu treba da bude jasno da status kvo ne može da opstane.

Šef ruske spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin upozorio je da region Nagorno-Karabaha rizikuje da postane odkočna daska za teroriste koji bi mogli da uđu na teritoriju Rusije, prenela je agencija Interfaks.

Nariškin je rekao da očekuje da Jermenija i Azerbejdžan vrate za pregovarački sto.

(Rojters) 

Jermenija je Organizaciju Ugovora o kolektivnoj bezbednosti obavestila da neće biti u mogućnosti da učestvuje u vojnim vežbama bloka "Neraskidivo bratstvo 2020", zbog eskalacije sukoba u Nagorno-Karabahu.

Portparol Organizacije izjavio je za TAS da ih je Jermenija obavestila da neće biti u mogućnosti da učestvuje u vojnim vežbama koje treba da se održe na teritoriji Belorusije između 12. i 16. oktobra.

Jermenski zvaničnici saopštili su da je u Nagorno-Karabahu poginuo još 21 vojnik, čime je ukupan broj stadalih pripadnika jermenskih oružanih snaga za deset dana rata porastao na 244.

(Rojters) 

Prema zvaničnim izveštajima iz Bakua i Jerevana, na azerbejdžanskoj strani je od početka sukoba oko Nagorno-Karabaha poginulo 27, a na jermenskoj 19 civila.

Broj civilnih žrtava u Azerbejdžanu od početka sukoba porastao ja na 27, dok je 141 civil ranjen, saopštila je kancelarija azerbejdžanskog državnog tužioca.

U saopštenju se dodaje da su u granatiranju neseljenih područja oštećena 63 civilna objekta i 376 stambenih zgrada, prenosi Tas s.

Jermenski ministar zdravlja Arsen Torosjan saopštio je da je u Nagorno Karabahu poginulo najmanje 19 civila, dok ih je 80 ranjeno.

(Tanjug) 

Sirijski predsednik Bašar el Asad optužio je predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana da je glavni podstrekač sukoba u Nagarono-Karabahu.

U intervjuu za Ria novosti Asad je potvrdio da su borci iz Sirije angažovani u tom regionu.

(Rojters)