Berlin se odriče tri tabua, a ima novi moto i zaštitni znak

Za četiri dana palicu na čelu Saveta Evropske unije od Zagreba preuzima Berlin. Na stotine hiljada života, ograničena sloboda kretanja, zatvorene granice – to su, u najkraćem, poslednja četiri meseca evropske porodice tokom pandemije koronavirusa. Otuda i ne čudi moto trinaestog nemačkog predsedavanja Uniji – "Zajedno. Učiniti Evropu ponovo jakom".

"Želimo ta očekivanja da opravdamo time što ćemo se zalagati da svi zajedno dobro izađemo iz krize i da se svi u Evropi pripremimo za budućnost", ističe nemačka kancelarka Angela Merkel.

Osim slogana, Berlin ima i zaštitni znak, traku nemačkog matematičara Augusta Ferdinanda Mebijusa.

On simbolizuje jedinstvo i povezanost i u njemu se čita poruka Berlina zemljama članicama - odgovor na posledice pandemije, za analitičare, prvi na nemačkoj agendi.

Vide i sreću što je baš sada Nemačka na čelu Saveta Unije. Nemačka je, podsećaju, ne samo najveća i ekonomski najsnažnija država članica već i njen neformalni lider.

Izvršni urednik Juropijan Vestern Balkansa Nikola Burazer podseća da je na početku pandemije dosta bilo reči o tome da ne postoji solidarnost među državama članicama kada je u pitanju pomoć vezana za pandemiju.

"Takođe, sada vidimo da postoji i određeni problem kada je u pitanju solidarnost oko saniranja ekonomskih posledica pandemije i to će svakako za Nemačku biti najvažnije pitanje", ukazuje Burazer.

Borba za moral

Zarad ekonomskog spasavanja Unije ili njenog raspada morala je, kažu poznavaoci prilika u Berlinu, da odbaci tri tabua u odnosu na Uniju.

Nemačka je godinama bila tzv. nevoljni hegemon koji nije voleo da se njegova moć u EU vidi, a drugi tabu se odnosi na politiku zjedničkog nezaduživanja na nivou EU, kaže Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Berlina.

Kako je ukazao, Nemačka je to pogazila i ne samo što je prihvatila zajednički spasilački fond za zemlje koje su pogođene koronavirusom nego je prihvatila da se zajednički finisiraju.

"Treći tabu je politika štednje koja je decenijama bila zaštitni znak Nemačke i Merkolova je odustala i od te politike", navodi Radičević.

O prijemu novih članica 

Pandemija je istisnula mnoga pitanja, uključujući unutrašnju reforemu EU od koje zavisi i proširenje na Zapadni Balkan.

Ipak, predsedavnje pruža mogućnost da države članice nametnu određene teme. U prošlosti je za prijem novih članica najviše bila zainteresovana Nemačka.

"Videli smo da su države koje su ranije predsedavale kao što su Rumunija, Bugarska, ili sada Hrvatska, zaista učinile dosta da se ova tema nađe na dnevnom redu EU", naglašava izvršni urednik Juropijan Vestern Balkansa.

Podseća da su organizovani samiti na nivou šefova država koji su bili tumačeni kao signal da je proširenje zaista važno za EU.

"Međutim, sa druge strane smo takođe videli da su ove veće uticajnije članice te od kojih će zavisiti da li će to da znači zeleno svetlo i ohrabrenje za pitanje proširenja", napominje Nikola Burazer.

Kakva se kao privremeni domaćin pokazala Nemačka, videće se na kraju godine, kada će rotirajuće predsedavanje preuzeti Portugalija, pa Slovenija.

Mnogi ga karakterišu kao trojno predsedavanje. Berlin je sa njima dogovorio tešnju saradnju na programu koji će važiti narednih 18 meseci.