Da li je dovoljno uništiti statue Leopolda Drugog

Više od 10.000 ljudi okupilo se prošle nedelje na protestu protiv rasizma, uprkos epidemiji koronavirusa. Povod je bio rasno nasije u SAD, ali Belgija ima mnogo sopstvenih razloga da se zamisli nad rasizmom i kolonijalnom prošlošću.

Neki demonstranati usmerili su svoj gnev na statuu belgijskog kralja Leopolda Drugog, koja se nalazi na centralnom mestu u Briselu, u blizini kraljeve palate. Statua je polivena crvenom bojom kao simbolom prolivene krvi u bivšim kolonijama i ispisana antirasističkim sloganima.

Belgija je u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka upravljala velikom teritorijom u Africi koju danas zauzima nezavisna država Demokratska Republika Kongo.

Posebno je kontroverzan period od 1885. do 1908. kada je Leopold Drugi teritorijom Konga upravljao kao privatnim posedom, stičući ogromne prihode kroz proizvodnju slonovače i gume, tada retkih i traženih materijala.

Za taj period se vezuju svedočenja o užasnim zločnima, brutalnoj eksploataciji lokalnog stanovništva i milionima žrtava. Mnogi postupke kolonijalne uprave karakterišu kao i genocid, a Leopolda Drugog porede sa Hitlerom i Staljinom i njihovim nedelima nekoliko decenija kasnije.

S druge strane, Leopold Drugi je u belgijskoj istoriji zabeležen kao vladar koji je postavio temelje moderne Belgije i ostavio pečat u arhitekturi Brisela i drugih belgijskih gradova.

Statui Leopolda Drugog mesto u muzeju, ne na ulici 

Sve više građana veruje, međutim, da Leopoldu Drugom nije mesto u javnom prostoru. Peticija za uklanjanje njegovih statua prikupila je do sada preko 70.000 potpisa.

Mirej Ćuse Rober iz centra za borbu protiv rasizma BAMKO kaže da statue Leopolda Drugog treba da se nađu u muzejima kao svedočanstvo o jednom periodu istorije, ali nikako na centralnim gradskim trgovima.

"Podizanje statue nekome znači da slavimo ono što je ta osoba uradila. Nezamislivo je da se u Nemačkoj podigne spomenik Hitleru i aplaudira njegovim delima. S obzirom na to da je Leopold Drugi ubio više od 10 miliona stanovnika Konga, smatramo da je odgovoran za genocid i da ne sme biti na javnim mestima", kaže Mirej Ćuse Rober, koja i sama vodi poreklo iz Konga.

Mučenja i ubistva lokalnog stanovništva 

Belgijska vlada preuzela je 1908. godine od Leopolda Drugog upravljanje Kongom zbog izveštaja o zloupotrebama i nehumanom tretmanu domaćeg stanovništva.

Eksploataciju kaučuka za prozivodnju gume obeležili su prisilni rad, mučenja i ubistva, odsecanju ruku u slučaju da se ne postigne radna norma.

S druge strane, za vreme Leopolda Drugog, Belgija postaje industrijska sila i dobija na značaju na mapi Evrope. Leopold Drugi se u domaćoj istoriji pamti kao "kralj graditelj", zaslužan za neke od najpoznatijih građevina Belgije i još uvek aktuelnih simbola belgijskih gradova.

Kontroverzni Muzej Afrike

U predgrađu Brisela Tervuren Leopold  je podigao muzej Afrike, koji je funkcionisao kao svojevrsni ljudski zoološki vrt. Muzej Afrike je nedavno renoviran, uz otklon prema originalnom kolonijalnom duhu i pokušaj da se ponudi novi pogled na taj period.

Mirej Ćuse Rober kaže da su mišljenja o ovom pitanju i dalje podeljena.

"Kolektivna percepcija se menja, ali ljudi imaju pomešana osećanja. Ima onih koji su vezani za sliku o kralju graditelju i žele da Leopold ostane tu gde je. Drugi su svesni ružnih stvari, ali ne znaju kako da se postave", rekla je Mirej.

Promene u školskom programu 

Školski programi takođe prolaze kroz promene. Ministarka za obrazovanje frankofonog dela Belgije Karolin Dezir kaže da je istorija belgijskog prisustva u Kongu često ignorisana i da današnja deca u školama treba da uče drugačiju i kompletniju sliku kolonijalnog perioda od njihovih roditelja.

Talas protesta započet u Americi otvorio je novu fazu preispitivanja u Belgiji, ali je jasno da taj posao ne može biti obavljen preko noći.

Žan Omasombo, istraživač u muzeju Afrike kaže da "realnost" Leopolda Drugog, njegovog muzeja i kolonijalnog perioda ne sme biti izbrisana iz istorije, jer su ljudi "živeli i patili" u tom vremenu.

"Stvari moraju da se promene u ljudima. Nije dovoljno uništiti statue Leopolda Drugog, iako bi to bilo možda suviše nasilno. Pisanje o tom problemu, objašnjavanje i razumevanje - to je ono što je, prema mom mišljenju, potrebno", kaže Omasombo.

U Belgiji ima preko 70 javnih mesta - ulica, trgova, železničkih stanica - koja nose ime Leopolda Drugog.

Neke od statua su već uklonjene i smeštene u muzeje. Druge će možda dobiti prateća objašnjenja koja će ih smestiti u kontekst kolonijalnog perioda.

Dekolonizacija javnih prostora kao deo borbe protiv rasizma je debata koja nije nova u Belgiji  - ali je sada dobila novi zamah.