Олуја која је погодила Србију не догађа се често, градоносни облаци имали снагу термонуклеарне бомбе

Директор Републичког хидрометеоролошког завода Србије Југослав Николић објашњава да је олуја која је погодила Србију била условљена циклоном који се из Средоземља премештао ка Балкану.

У интеракцији са југозападном млазном струјом на висини, створени су услови за врло интензивну олујну непогоду, напомиње Николић.

Таква олуја, каже, није типична за ове просторе, али се повремено дешава.

"Створени су најмоћнији могући олујно-градоносни облаци, суперћелијски кумулонимбуси, са висином врха преко 16 километара, олујним, ветром, пљусковима и градом", наводи Николић.

Додаје да су ти суперћелијски кумулонимбуси имали енергију једне или више термонуклеарних бомби.

Како делују противградне ракете  

Према његовим речима, град је елементарна непогода која се никаквим средствима не може спречити.

"Да може, то би урадили Американци и не би имали штету од 20 милијарди годишње. Ми чинимо све што је могуће да се ефекти непогоде смање на најмању могућу меру", напомиње директор РХМЗ-а.

Лед из градоносних облака не може да се отопи, каже Николић и објашњава да је принцип дејства ракета да се убаци реагенс у одређену зону облака.

"Он утиче на микрофизичком нивоу, да се створи што више ситнијих зрна града. Они се до земље или отопе или падне ситнији град, то је принцип дејства. Предност ракетног система је што се директно гађа циљ без угрожавања људских живота", наводи Николић.

Додаје да је пред почетак сезоне обезбеђено 18.000 ракета што је, наводи, апсолутни рекорд.

Током последњег невремена дејствовало се са осам радарских центара, односно 196 лансирних станица.

"Испаљено је 990 ракета. У Крушевцу је испаљено 610 ракета, то је апсолутни рекорд у последњих 40 година на тој станици", указује Николић додајући да је ипак дошло до појаве града.

Сматра да би штета била већа да није било ракета.

"Непогода је захватила трећину наше земље, око 2,5 милиона хектара. Од 2,5 милиона захваћене површине, ухватили смо градоносна језгра, то је 992.000 хектара, што је површина која би сигурно била оштећена да није било заштите. Штета се сада мери промилима, иако је на одређеним местима апсолутна и драматична за оног чији је посед погођен. Ипак је то мали проценат укупно", наводи директор Републичког хидрометеоролошког завода.