Школе без мобилних телефона, како то изгледа у пракси

Радна група за превенцију насиља препоручила је школама да интерним актима и правилницима забране употребу мобилних телефона након што су на друштвеним мрежама објављени снимци насиља над ученицима и наставницима. Истражујемо каква су искуства у школама у околини Краљева и Вршца где је забрана ступила на снагу од ове школске године

Иницијатива да се забрани употреба мобилних телефона и паметних сатова потекла је из сеоске школе у Уљми код Вршца. Ова школа, као и многе друге, није била поштеђена дигиталног злостављања од стране ученика тврди директорка.

"На часовима забораве да искључе мобилне телефоне. Случајно или намерно. И онда се чују, ометају наставу. А на одморима су снимали једни друге. Стављали на друштвене мреже", каже директорка ОШ Бранко Радичевић у Уљми Оливера Кларић.

Од 1. септембра у школи се не користе мобилни телефони.

У школи се тада много тога променило. Одмори се одвијају на начин на који памте старије генерације.

"Жива реч је ступила на снагу. Нема више отуђености и дистанце. Социјалне хладноће", каже наставница у ОШ Бранко Радичевић у Уљми Светлана Каменовић.

Од ове школске године и ученици у школи у Витковцу код Краљева пре почетка наставе одлажу мобилне телефоне у школске торбе или ормариће који се закључавају.

Анкетирани ученици кажу да им није све једно што у школи не могу да носе мобилни телефон јер су навикли да на одмору играју игрице, али ипак уочавају да се сада више друже.

"Видимо веће позитивне ефекте овакве одлуке. Не само на часовима где је пажња ученика далеко боља него што је била. Видимо да деца просто квалитетније проводе слободно време између часова", истакла је директорка ОШ Бранко Радичевић у Витковцу Зорана Андрић.

Сваки тренутак проведен у школи је драгоцен поготово за децу у издвојеном одељењу у Доњем Милаковацу која немају прилике да се друже са својим вршњацима јер су им куће удаљене. У овој школи се никада нису носили мобилни телефони.

"Време проведено у школи користе за разговоре, за игре. За игре напољу, за дружење. За размену информација. За помагање једни другима", каже учитељица у Доњем Милаковцу Снежана Маџаревић.

Родитељи подржавају ову одлуку.

"Сви смо били за то да се телефони не носе у школи. Да би се деца боље дружила", истакао је Филип Јовановић из села Доњи Милаковац код Краљева.

Душан Радованов из села Уљма код Вршца каже да буквално живимо у лепом, мирном селу и да ђаци немају потребе да носе телефоне у школу.

Све је више школа у Србији које примењују одлуку да се не користе мобилни телефони јер су искуства позитивна.