Ђедовић за РТС: Настојаћемо да поскупљење струје и гаса буде што мање

Од 1. марта скупље грејање у Београду. Сагласност на одлуку о поскупљењу од 5 одсто јуче је потписао градоначелник Београда. 

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић рекла је, гостујући у Београдској хроници РТС-а, да смо поскупљење струје и гаса имали 1. јануара ове године.

"Настојаћемо да поскупљења буде што мање и у што мањој мери", истакла је Ђедовићева одговарајући на питање хоће ли бити и нових поскупљења струје и гаса.

Министарка указује да је цена струје и гаса најнижа у региону. У поређењу са Северном Македонијом, гас је неколико пута скупљи него у Србији.

"У мају 2021. године цена струје на берзи у Мађарској је била 60 евра, а годину дана после тога, у јуну 2022. године 372 евра по мегават-часу, то је поскупљење од 5,5 пута. Када то ставите у перспективу наших предузећа која треба да буду ефикаснија, продуктивнија тешко је надоместити те разлике", рекла је министарка енергетике.

Битно је да имамо стабилну производњу и енергетски систем што више независнији, да бисмо њиме управљали адекватно, да будемо независнији у потенцијалним повећањима цене струје и гаса, напоменула је она.

"Настојаћемо као Влада Србије и ресорно министарство да она буду најмања могућа јер хоћемо да привреду заштитимо да буде конкурентна. Што се грађана тиче, повећавамо број енергетски угрожених купаца који могу да остваре тај статус, новом уредбом пред крај прошле године повећали смо број становника који могу да остваре тај статус са 61.000 на 191.000 и већ се у јануару доста људи пријавило", каже Ђедовићева.

Штедња – савети

Ђедовићева каже да је сигурна да грађани слушају савете, морају да "слушају" своје рачуне и уштеде које могу да остваре.

"Бројке кажу да је децембру око милион и 400 домаћинстава успело да оствари попуст, и то 15 посто попуст на рачун од 30 одсто, а око 20 одсто попуст на десет одсто", каже она.

Ако сте уштедели 33 одсто потрошње у односу на исти месец претходне године, потрошач је остварио уштеду од 1.172 динара, навела је на примеру колико се уштеди.

"Мислим да је битно да подижемо свест да будемо рационални због нас самих, због малих издатака за рачуне али и да будемо рационалнији јер све полази од појединца, а онда и у друштву да се понашамо одговорније", подвукла је она.

Подижемо свест кроз рачyне кампање и кроз индивидуалне примере, рекла је министарка.

Рудник "Соко", после десет месеци прорадио површински коп

Министарка Ђедовић обишла је рудник угља "Соко" и подсетила да је отварање површинског копа договорено у преговорима које су имали крајем прошле године са синдикатима и пословодством ЈП ПЕУ "Ресавица". 

"Посетила сам рудник Соко. Имамо тешку претходну годину, оно што смо у преговору са представницима синдиката и руководства рудника Соко договорила прошле године је да их посетим, али и остале руднике Ресавице и да изађемо у сусрет захтеву да се површински коп оспособи за рад, јер може да упосли већи број запослених, док разматрамо безбедносне услове подземне експлоатације. То је пројекат који је инициран 2018. године али није реализован. Он ће допринети финансијској стабилности ЈП Ресавица, за које држава издваја велике субвенције да могу да послују више и да имају повећане приходе од површинске експлоатације која је безбедна", рекла је Ђедовићева.

Суд је рекао своје. Ђедовићева каже да што се тиче одлуке суда не може да коментарише, то су независна тела.

"Знамо да јесте несрећа била велика и да држава неће заборавити рударе из тог краја и све безбедносне мере ћемо подизати да бисмо спречили такве несреће убудуће. То је био мој циљ одласка и да проверим шта су до сада урадили и шта планирају да у будућности ураде да би се избегле овакве ситуације, рударски посао је тежак и ризичан", додала је Ђедовићева.

Сењски рудник, 170 година постојања ове године

Ђедовићева је рекла да је то музејски комплекс, јер је опрема стара. У овом руднику није било несрећа у последњих тридесет година.

Према њеним речима, морамо да их одржавамо, да планирамо транзицију и финансијска средства за све рударе.

Колубара и хаварија

У копу Колубара дошло је до хаварије када је клизиште зауставило рад једног багера. 

Министарка енергетике каже да је отишла у току ноћи да види шта се дешава, а и да подржи раднике који су радили непрекидно више од 10 сати.

"Несрећа је могла да има веће размере, да се багер преврнуо, још увек се процењује штета која ће пасти на терет ЕПС-а и државе. Битно је адекватно управљати ризицима – битно је да нико није повређен", рекла је, додајући да се чека детаљни финансијски извештај о штети изазваној хаваријом.

"Производња угља је, де факто, у том моменту била на нижем нивоу него пре месец дана", рекла је министарка.

"После хаварије је била још мања, то се надомештава, битно је да имамо довољно угља на депонијама да бисмо могли да обезбедимо независност система и континуирану производњу електричне енергије", закључила је Ђедовићева.

Рудно богатство - капитал Србије или опасност за животну средину

Ђедовићева каже да та два питања треба помирити на најбољи могући начин. "Да јесу ресурс јесу, да не треба да се експлоатација ради на уштрб животне средине, је тачно, али треба видети како те две ствари помирити у одређеним ситуацијама", рекла је она.

Треба да видимо како да Србија има највише користи од минералних богатстава да би се подизао БДП, и да би се отварала нова радна места, навела је министарка.

"Имамо среће и ту срећу треба да искористимо на прави начин, да се ствари не политизују, јер пре свега, држава ће радити у интересу својих грађана", истакла је Ђедовићева.