Ембарго ЕУ на руску нафту – како ће изгледати привреда после 5. децембра

Од поноћи је на снази нафтни ембарго Европске уније на руску нафту која стиже морским путем. То значи и прекид дотока руске нафте нафтоводом "Јанаф" у Србију. Службени гласник Уније потврдио је и одлуку о ограничењу њене цене на 60 долара, која такође важи од понедељка. Русија не прихвата тај лимит ни по цену смањења производње. Какве су економске последице тих санкција?

Протеклих месеци Србија се спремала за нафтни ембарго на руску нафту, складишта су пуна – поручује премијерка. Та забрана за нашу земљу је, оцењује, политичко питње.

"Ми ћемо наставити да се боримо у будућности, свакако да имамо изузетке, да будемо изузети на начин како су изузете неке чланице Европске уније. Да ли смо безбедни, јесмо, а да ли ће то утицати на нашу економију – хоће, али ћемо се борити", каже Ана Брнабић, председница Владе Србије.

Три четвртине потреба за нафтом Србија покрива увозом, и у НИС-у тврде да су спремни да одрже стабилност снабдевања.

"НИС нафту допрема искључиво нафтоводом 'Јанаф' и након 5. децембра неће бити могућа куповина руске нафте, већ ће бити настављена несметана куповина и транспорт нафте пореклом из других земаља. Важно је истаћи да је Рафинерија нафте Панчево једна од најмодернијих у овом делу Европе и у њој је омогућена прерада различитих типова нафте", саопштава НИС.

Забрана ће имати несагледиве финансијске последице

Уз ограничење цене Брисел забрањује претовар руског црног злата и било какво посредовање у трговини са трећим земљама.

"Западни савезници су тражили начине да казне руску економију. Нафта је одувек била мета на коју је Запад мотрио. Не само због тога што је нафта кључна за фукционисање света, већ што Русија одувек зарађује као велики извозник", каже Ендру Вилсон, економски стручњак.

Анализе показују да ће забрана имати несагледиве финансијске последице за европску привреду.

Нафта повлачи и раст цена гаса и струје. На могуће несташице и рестрикције упозорило је више европских земља, међу којима и Француска која ће ове зиме, први пут после 42 године, увозити струју.

"У нормалним временима, наша производња електричне енергије се прилагођава повећању потражње, али ове године изгледа да нису на истом нивоу и зато треба да прилагодимо неке своје потрошачке навике", каже Оливије Веран, портпарол француске Владе.

Москва упозорава – нови потези Запада само дестабилизују европско енергетско тржиште, ни гаса ни нафте нема без тржишних цена.