Ход по мукама топличких воћара, цена гура шљиву у теглице

У топличком крају почиње берба шљива чији је род и квалитет на нивоу вишегодишњег просека. Воћари не крију незадовољство предложеном откупном ценом од двадесетак динара по килограму, што је упола мање него прошле сезоне. Због тога се очекује рекордна производња слатка, џемова и ракије од шљива. Извесно је и да ће бити осушена највећа количина шљива до сада.

Наставља се ход по мукама топличких воћара. Након правог фијаска са вишњама и раним сортама шљива, по свему судећи неће боље проћи ни у берби шљиве стенлеј, јер ће цена бити упола нижа него лане.

"Значи ја, ако платим десет динара бербу, мени десет, а где ми је улагање, где је обрада, тако да нема рачунице и да је то јако лоша цена", жали се Милан Ракићевић из Доњег Гргура.

Нестабилно тржиште и готово невероватно варирање откупних цена из године у годину, приморало је многе да се окрену преради. Уместо свежих шљива све више се продају прерађевине, слатко, џемови и ракија, а због укупне ситуације, ове године таква производња би могла бити рекордна.

"Тако је боље да ту шљиву прерадимо у тај финални производ, него да је дамо откупљивачимо, по, ове године, веома ниској откупној цени, на жалост", одлучила је Јелена Јовановић, произвођач традиционалних производа од воћа и поврћа.

Момчило Ђенетић, угоститељ и произвођач ракије из Блаца мисли да је то једини исправан, прави пут у њиховој општини да дођу до финалног производа, који могу да пласирају, зато што су, сматра, по квалитету шљиве можда најбољи у Србији.

Највише шљива ће завршити у сушари

У стотинак овдашњих сушара извесно је да ће бити осушена највећа количина шљива до сада, а о продаји и цени, како кажу, размишљаће касније.

"Много је из Блаца отишло тако без прераде, без било чега. Имамо овде капацитета, можемо то да радимо, не видим зашто не би. Ове године у односу на прошлу имаће доста више робе, тако да биће доста више и суве шљиве, тако да надамо се да ће бити добро", каже Александар Петровић, власник сушаре.

Шљива се у Топлици гаји на преко 8.000 хектара и ту се у току године највише и произведе у Србији.