Несташица микрочипова приморала многе државе на домаћу производњу - каква решења нуди Србија

Амерички Конгрес усвојио је федерални програм вредан 52 милијарде долара за јачање домаћих капацитета за производњу чипова, а закон сада иде у Белу кућу, где се очекује да ће га председник Џо Бајден потписати почетком следеће недеље.

Програм садржи одредбу која обавезује компаније које добију финансијска средства да неће повећавати своју производњу чипова у Кини.

"Ово је лош тренутак за председника Сија и Комунистичку партију Кине. Успавани гигант се коначно пробудио због изазова са којима се суочавамо, а које је изазвала Кина, њен агресивни став и жеља да нам ускрате приступ напредним полупроводницима", упозорио је Џон Корин, сенатор Сједињених Држава за Тексас.

Кина упозорава да би амерички закон о чип технологији требало да се спроводи у складу са релевантним правилима Светске трговинске организације и принципима отворености, транспарентности и недискриминације. 

"Стабилност индустријских ланаца снабдевања је глобално питање које све забрињава. Кина верује да било који донети закон требао да буде отворен, а не дискриминаторан и искључив, као и да јој циљ буде промовисање стабилности глобалне индустрије и ланаца снабдевања, а не да дестабилизује глобално тржиште", истакла је Шу Јуетинг, портпаролка Министарства трговине Кине.

Као лидер у производњи напредних микрочипова издвојио се Тајван. Процене су да се у тој земљи произведе око 90 одсто најнапреднијих чипова, па су суперсиле дубоко зависне од тог малог острва. 

Да ли Србија има своју шансу 

Чињеница је да се неколико деценија сва производња која је захтевала велики број радника и велике инвестиције померала у Азију, истиче Небојша Бјелотомић, из Иницијативе "Дигитална Србија".

"Као неко ко још увек купује са свих тржишта, подизање општих капацитета нама би требало да погодује, како у роковима испоруке, тако могуће и у цени", сматра Бјелотомић.

Јован Стојановић, стартап "Анари АИ", оцењује да геополитичка ситуација и тензије између Кине и Америке у великој мери утичу на тај процес где су инвеститори веома забринути у ком смеру ће тај цео процес ићи. 

Стручњаци сада активно развијају системе како би премостили глобалну несташицу полупроводника. Једно од најиновативнијих решења понудио је новосадски стартап који развија платформу за персонализоване чипове за вештачку интелигенцију. 

"Наш стартап доноси револуцију у томе да, заправо, у клауду, кроз софтвер, ми омогућавамо развој веома робусних система за вештачку интелигенцију, где то можемо да урадимо за неколико недеља а не годинâ, колико је тренутно потребно да бисте окупили све неопходне ресурсе", истиче Стојановић. 

Полупроводници су основа модерних технологија и неизоставни фактор у светском ланцу производње аутомобила, рачунара, мобилних телефона и других електронских уређаја. Улагањем у домаће стартапове и наша земља има отворене шансе на том тржишту.