Расте неизвесност на тржишту – ЕУ тражи алтернативу за руски гас, Србија прави резерве

Европска унија покрива 40 одсто потреба за гасом, а 30 одсто за нафтом из Русије и испоруке су за сада редовне. Међутим, забрињава што је Украјина затражила од Уније да не купује гас од "Гаспрома", а Вашингтон поручио да је за увођење санкција и руском енергетском сектору, и да анализирају колики ће то имати утицај на глобално тржиште.

"Са Запада је било таквих ставова и вести да се руска нафта може ембарговати имајући у виду да постоје други произвођачи, да је њу могуће заменити код европских купаца. Што се тиче руског гаса, њега нико до сада није спомињао да би могао да буде на списку тог комплекса санкција које је Запад увео или ће увести Русији. Зашто? Зато што објективно у једном краткорочном периоду нема алтернативу за руски гас", наводи Срећко Ђукић, економиста и бивши дипломата.

Из руске амбасаде у Београду потврдили су да ће Србија имати повољне услове снабдевања и од јуна. Влада Србије, уз ограничење цене гаса у случају поремећаја на тржишту, за снабдеваче је обезбедила подршку.

Земље ЕУ траже алтернативу

Земље Европске уније траже алтернативна решења: Немачка излаз види у течном гасу, Мађарска је попунила више од 50 одсто залиха. У Аустрији кажу да немају опцију да брзо замене руски гас. Исто је и у Бугарској, где стручњаци предлажу "хитни кризни план Б".

"Бугарска ће тешко да подмири своје потребе за гасом, јер 94 одсто је зависна од Русије. За случај гасне кризе, Влада би требало да предузме хитне мере за склапање посебних споразума солидарности са Грчком, Румунијом и Турском. Такви споразуми су део европске уредбе о безбедности снабдевања гасом", наводи Мартин Владимиров из Центра за директну демократију.

Русија је други светски извозник нафте и тесно сарађује са ОПЕК-ом. А земље извознице договориле су се да задрже досадашњи ниво производње "црног злата" до августа.

Томислав Мићовић, генерални секретар "Удружења нафтних компанија Србије" наводи да је питање – шта су заправо реалне потребе тржишта данас, јер ово што се дешава због повећане потражње нафте је, каже, последица повећане психозе и очекивања.

"И управо због тога, ОПЕК вођен тиме, није желео да знатно веће количине стави на тржиште јер психоза једном мора стати. Али залихе су залихе, оне гарантују безбедност, залихе дају сигурност уколико у неком временском периоду дође до неког поремећаја у снабдевању", наводи Мићовић.

Србија је међу неколико земаља које су ограничиле цене горива до средине марта. Како РТС незванично сазнаје, већ се разматра продужење те мере за још месец до два.

Влада је јуче донела Уредбу о привременом ограничењу цене гаса и надокнади разлике у цени увозног и домаћег гаса.