Цепање Тошибе, пропаст гиганта који је направио први лаптоп на свету

Средином овог месеца у Јапану је објављен план по којем ће чувени произвођач електронике "Тошиба" бити подељен на три велике компаније, од којих ће само једна наставити да носи досадашње име.

То, практично значи распад гиганта јапанске електронске и електричне индустрије, који се последњих неколико година налази у самртном ропцу због серије скандала и погрешних пословних потеза.

"Тошиба" би 2023. године требало да буде подељена на компанију која ће се специјализовати за електронске, дигиталне и информационе послове у вези са управљањем инфраструктуром и саобраћајем, предузеће чије пословање ће се односити на проводнике, полупроводнике, хард дискове и друге електронске уређаје и фирму која ће се делом бавити полупроводницима, а делом финансијским пословима. Само ће ова трећа задржати име "Тошибе".

Треба рећи да је "Тошиба" и пре овог најновијег развоја догађаја већ продала неколико својих фабрика компјутера, телевизора и чипова, као и да се ослободила поседа везаних за нуклеарну енергију у иностранству, због чега су се њени приходи преполовили.

Интерес крупних деоничара 

Непосредни повод за растакање групе "Тошиба", сматрају домаћи стручњаци, је интерес нових крупних деоничара.

Наиме 2017. године, када је "Тошиби" претило брисање са берзе због два узастопна квартала у дужничком минусу, тадашње руководство је одлучило да не допусти делистирање како би сачувало поверење банака и других кредитора, па је продало велики број деоница да би допунило капитал, због чега је моћ одлучивања предало у руке страним фондовима и компанијама и практично изгубило контролу над будућношћу конгломерата.

Ти нови деоничари, који су улили око шест милијарди долара, били су незадовољни радом руководства, његовом немоћи да презентира нову визију развоја и оствари синергију различитих предузећа унутар конгломерата.

Они су, између осталог, тражили и продају неких делова групе, као што су компаније које се баве производњом и сервисирањем лифтова и семафора, што није учињено.

Они су зато, с обзиром на то да имају за циљ да у најкраћем могућем року поврате инвестиције и нису заинтересовани да чекају дужи период да се "Тошиби" лагано опорави и поново почне да расте, одлучили да траже њено цепање, односно, да новац покушају да зараде кроз продају појединих сегмената "Тошибе" и брзо повећане тржишне вредности (и касније трговину деоницама) оних компоненти у њеном досадашњем саставу које су још финансијски здраве или перспективне.

Греси "Тошибе"

Основни разлози зашто је "Тошиба", која је направила прву сијалицу у Јапану и први комерцијални лап-топ компјутер на свету, пала у такву кризу да јој је хитно био потребан огромни капитал са стране су књиговодствени скандал и пропале дивовске инвестиције у нуклеарну енергију.

Пре шест година на видело је изашла чињеница да се "Тошиба" годинама бавило "креативним" књиговодством, односно, да је исказала фиктивни профит од близу две милијарде долара, што је довело до наглог губитка поверења у њу и пада њене вредности.

Група је улагањима у руднике урана у иностранству и у куповину америчког произвођача нуклеарних реактора "Вестингхауса" покушала да комплетира пословање у домену нуклеарне енергије и оствари већи удео на светском тржишту, али су се те гигантске инвестиције показале као промашај, не само због изненадне кризе у домаћем нуклеарном сектору проузроковане затварањем неколико десетина реактора у Јапану после инцидента у Фукушими, већ и због пооштравања прописа о безбедности у САД, који су, скупа с нерезонским откупима мањих предузећа, "Вестингхаус" брзо отерали у банкрот.

"Тошиба" је "Вестингхаус" у 2006. платила 5,4 милијарди долара, да би та компанија отишла под лед већ почетком 2017.

Истовремено, растућа конкуренција јужнокорејских и кинеских предузећа у области производње плазма телевизора, компјутера и, нарочито, паметних телефона створила је услове у којима велики јапански конгломерати са језгром у електронској индустрији, процветали у доба високог економског раста у Јапану од педесетих до осамдесетих година прошлог века (као што су и "Сони", "Панасоник" и "Шарп"), више не могу да опстану у целини.