Фискални савет: Вишак у буџету за инвестиције, а не за плате

Акцизе, порез на добит, и непорески приходи лако би могли да премаше план наплате, са друге стране побољшана је и структура расхода у новом буџету.

Председник Фискалног савета Павле Петровић наводи да се повећавају јавне инвестиције у инфраструктуру, а да се смањује оптерећење рада. Истиче да су та средства могла бити много виша да нису отишла на повећање зарада.

Пореско оптерећење зарада биће 61 одсто, Фискални савет се залагао да то буде 58 процената, али не и за сваку врсту пореске олакшице.

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков напомиње да је добро што Влада није подлегла неоснованим захтевима појединих лобистичких група, наводећи као пример смањење пореза на профит предузећа и неке олакшице које нису давале никакве резултате.

"У великом делу економске структуре, мислим да је буџет одговоран и да није предизборни", оценио је Алтипармаков.

Предложеним буџетом планиран је стварни раст јавних инвестиција за двеста милиона евра.

"Лоше управљање и превисока просечна плата у ЕПС-у"

Тај буџет је почетак најављеног средњорочног инвестиционог плана Владе и због тога Фискални свет сматра да је последњи тренутак за реформу ЕПС-а који би могао да буде носилац инвестиција.

Пре тога морао би да се реши вишка од десет одсто запослених, крађе струје, техничких губитака и лошег управљања.

Павле Петровић као проблем види превисока просечна примања у ЕПС-у.

"Наша процена је да ће 2020. просечна плата бити 100.000 динара, што је заиста огромно када говоримо о просечној плати", каже Павле Петровић.

Друга податак на који је Петровић указао је просечна плата неквалификованог радника, која је била 57.000 динара, што је, како је напоменуо, 20 одсто више од просечне зараде у целој земљи.

Из Фискалног савета процењују да би ЕПС после реформе из сопствених средства могао чак упола да повећа садашње инвестиције. Сматрају и да је најављено поскупљење струје оправдано, али да треба наставити са субвенцијама угроженим категоријама.