Почео Светски нафтни конгрес у Истанбулу

Председник Србије Александар Вучић такође учествује на највећем светском енергетском форуму, где ће се обратио присутнима.

Вучић је рекао да Србија очекује да ће друга линија гасовода "Турски ток" проћи кроз нашу земљу и Западни Балкан.

Србија очекује да ће друга линија гасовода "Турски ток" проћи кроз нашу земљу и Западни Балкан, рекао је председник Србије Александар Вучић на конгресу у Истанбулу.

"Узимајући у обзир чињеницу да се тренутно гради 'Турски ток', Србија очекује споразум да један крак крене преко територије Србије и територије земаља Западног Балкана. Ова опција је, наравно, у интересу Србије и других земаља региона", рекао је Вучић. 

Вучић, се потом састао са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом.

Председник је раније најавио да ће гасовод "Турски ток" бити кључна тема његових разговора током посете Турској.

Вучић се раније данас састао са представницима компаније "Тај група", који су заинтересовани за улагање у Србији.

На овом, највећем светском енергетском форуму, учествује низ светских званичника, око 50 министара, шефова водећих светских нафтних компанија и више од 6. 000 учесника укупно.

Турски ток биће кључни пројекат да се осигура снабдевање Турске гасом и да се диверсификују руте гаса ка Европи, рекао је турски министар енергетике Берат Албајрак, на свечаном отварању Светског нафтног конгреса.

Овај пројекат предвиђа изградњу гасовода преко Црног мора до европског дела Турске и даље ка граници са Грчком.

Међувладин споразум о Турском току Русија и Турска су потписале 10. октобра 2016. године.

Први део предвиђен је за снабдевање турског тржишта гасом, а други за јужну и југоисточну Европу.

Сваки огранак имаће капацитет од 15,75 милијарди кубних метара гаса годишње.

Укупни трошкови пројекта процењени су на око 11,4 милијарди евра.

Ердоган: Турска повезује произвођаче и потрошаче енергената

Председник Турске поручио је учесницима скупа да Турска жели да, што је пре могуће, почне са изградњом планиране друге нуклеарне централе у граду Синоп на обали Црног мора и да је већ почела радове на планираној трећој нуклеарној централи.

Ердоган је, на 22. Међународном нафтном конгресу у Истанбулу, рекао да је званична Анкара спремна и да размотри нове пројекте, укључујући гасне пројекте у источном Медитерану и у Ираку, преноси агенција Ројтерс.

Турска је, према његовим речима, природни мост између произвођача и потрошача енергената због своје геополитичке позиције.

"Веома нам је стало до безбедности, сигурности и мира у нашем региону који је веома богат и нафтом и гасом. Стога желимо да се напетости у региону Залива смањене што је пре могуће. Хаос који узрокују терористичке организације у енергетском залеђу захтева сарадњу међу државама. Безбедност енергетских ресурса зависи од елимисања терористичких организација", рекао је Ердоган. 

Руски министар енергетике Александар Новак, који такође учествује на нафтном конгресу, изјавио је раније данас да ће пре краја 2017. године званична Анкара издати и све дозволе за изградњу нуклеарне централе Акују, прве нуклеарне електране у Турској, чија ће изградња, према речима Новака, почети у 2018. години.

"Верујем да бисмо 2018. године могли почети изградњу", поручио је руски министар енергетике после билатералног састанка са турским колегом Бератом Албајраком.

Отварајући скуп, председник Светског нафтног конгреса Јожеф Ласло Тот рекао је да изазови у нафтној индустрији расту, јер је светска популација све већа, а економски развој је довео велики број потрошача на тржиште", преноси турски лист Хуријет.

Нафта и природни гас ће, како је оценио, остати водећи енергетски ресурси у свету у деценијама пред нама.

"Безбедно и еколошко задовољавање будуће тражње за енергентима захтеваће велике инвестиције, технологије и супериорне етичке пословне праксе", истакао је Тот.

Тот је, такође, напоменуо да енергетски коридори играју важну улогу у обезбеђивању сигурног и економски одрживог приступа тржиштима из региона која су богата нафтом и гасом, а нарочито тржиштима централне Азије и Блиског истока, због чега "турска влада предузима напоре да створи нове коридоре".

Турски министар енергетике рекао је да је Турска кључна и безбедна лука за енергетске инвестиције, и такође поздравио растућу популарност обновљивих извора енергије.

"Осигурали смо безбедност испорука обезбеђивањем одрживих тржишних услова и сада почињемо да се фокусирамо на експлоатацију нафте и гаса у Средоземном мору и у региону Црног мора", додао је Албајрак.

Према његовим речима, годишња потрошња Турске износи око 50 милијарди кубних метара гаса.

"Пре 15 година смо били у могућности да обезбедимо гас за само пет покрајина, али данас све покрајине у Турској, односно 81 покрајина, добија гас", изјавио је Албајрак.

Председник Владе Бугарске Бојко Борисов истакао је да је његова земља важан фактор због могућности да транспортује гас.

"Радимо на интерконектору између Турске, Грчке и Србије и на изградњи европског дистрибутивног центра, што је важно за транспорт гаса, како за регион, тако и за Европу", поручио је Борисов.

Рама: Регионална сарадња нужна за енергетску стабилност

Премијер Албаније Еди Рама изјавио је како је та земља "енергетски мост који спаја" Блиски исток, Русију и Каспијски регион са Европом и да је место кроз које пролазе најважнији светски гасоводи.

Рама је, у обраћању учесницима 22. Светског нафтног конгреса у Истанбулу, најавио да ће од 2020. године енергенти из Каспијског мора преко Албаније ићи ка Европи, преноси турска агенција Анадолија.

Према његовим речима, Албанија жели да се интегрише у регионално енергетско тржиште Западног Балкана и Европе, као и да енергетска стабилност сама по себи намеће регионалну сарадњу.

Према Раминим речима, енергетско тржиште у Албанији је у протеклих неколико година направило велике искораке.

"Потражња за енергијом у свету је сваким даном све већа. Треба да заједно тражимо поуздане и различите начине задовољења те потребе. Одржали смо важне састанке и са приватним сектором са којим је сарадња важна. Енергетика је један од стратешких сектора за Албанију", нагласио је Рама.