Како посрнуле фирме подићи на ноге

Амерички инвестициони фонд Ка-Ка-Ер заинтересован је да откупи неколико великих приватних српских компанија које су у блокади или стечају. Услов би био да се фирме попут "Фармакома", "Интеркомерца" или "Беохемије" ослободе дуговања док би инвеститори организовали производњу. Када би оне стале на ноге, могле би и да се продају како би се извукла бар нека корист.

Да ли је дошло време да Србија добије банку за ненаплатива потраживања. Нагомилани ненаплативи кредити привреди и становништву премашују 3,5 милијарде евра. Ако би се та ненаплатива потраживања изместила у посебну банку, многе фирме би, ослобођене баласта дуга, могле да нађу купца и поново покрену производњу. 

Зато део стручњака сматра да би то био добар потез јер, када се повећава економска активност, расте и запосленост.

"Приватни инвеститор доноси експертизу из пословања тих компанија и поседује знање и пословне контакте да омогући пословни преокрет код дужника, што ће им на дуги и средњи рок повећатии вредност и омогућити продају уз профит", каже Алекс Миловановић, консултант за страна улагања.

Само "Фармаком", "Беохемија" и "Интеркомерц" направили су ненаплативи дуг углавном државним банкама од неколико стотина милиона евра и оставиле без посла хиљаде радника. Њихови повериоци Агробанка, Привредна банка Београд, Српска банка нису могле да наплате кредите, а држава није хтела да их докапитализује, па су и оне заједно са тим фирмама отишле у стечај.

Да ли држава сада треба да оснива нову банку за пропале кредите или да приватне фирме препушта законима тржишта. 

Професор Економски факултет Београд Ђорђе Ђукић каже да држава никакве ресурсе пореских обвезника не би смела да ангажује за те ствари јер је то резултат прошлих одлука управа банака, чланова управних и извршних одбора банака који су на бази лошег степена обезбеђења или лоших процена ризика одобравали те кредите.

"Према атоме, акционари тих банка треба да сносе последице за лоше одлуке у прошлости, а не држава", каже Ђукић.

У Европској унији тај проблем решавају кроз различите премије ризика.

"Један од механизама који апсолутно фаворизује добро управљање банака премијом ризика и кажњава лошу управу јесте диференцирана премија на осуигуране депозите и мислим да НБС и Министарство финансија не требају да чекају већ да прибегну примени таквог пројекта", каже Ђукић.

Уколико се држава ипак одлучи да оснује банку за лоше кредите, она би имала минимум средстава у виду осигуравајућег фонда. Колико би то коштало пореске обвезнике још не постоји рачуница, али уз фирме ту би се нашли и ненаплативи кредити физичких лица који такође нису занемарљиви.

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 15. март 2025.
16° C

Коментари

Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса