Како посрнуле фирме подићи на ноге

Да ли је дошло време да Србија добије банку за ненаплатива потраживања. Нагомилани ненаплативи кредити привреди и становништву премашују 3,5 милијарде евра. Ако би се та ненаплатива потраживања изместила у посебну банку, многе фирме би, ослобођене баласта дуга, могле да нађу купца и поново покрену производњу. 

Зато део стручњака сматра да би то био добар потез јер, када се повећава економска активност, расте и запосленост.

"Приватни инвеститор доноси експертизу из пословања тих компанија и поседује знање и пословне контакте да омогући пословни преокрет код дужника, што ће им на дуги и средњи рок повећатии вредност и омогућити продају уз профит", каже Алекс Миловановић, консултант за страна улагања.

Само "Фармаком", "Беохемија" и "Интеркомерц" направили су ненаплативи дуг углавном државним банкама од неколико стотина милиона евра и оставиле без посла хиљаде радника. Њихови повериоци Агробанка, Привредна банка Београд, Српска банка нису могле да наплате кредите, а држава није хтела да их докапитализује, па су и оне заједно са тим фирмама отишле у стечај.

Да ли држава сада треба да оснива нову банку за пропале кредите или да приватне фирме препушта законима тржишта. 

Професор Економски факултет Београд Ђорђе Ђукић каже да држава никакве ресурсе пореских обвезника не би смела да ангажује за те ствари јер је то резултат прошлих одлука управа банака, чланова управних и извршних одбора банака који су на бази лошег степена обезбеђења или лоших процена ризика одобравали те кредите.

"Према атоме, акционари тих банка треба да сносе последице за лоше одлуке у прошлости, а не држава", каже Ђукић.

У Европској унији тај проблем решавају кроз различите премије ризика.

"Један од механизама који апсолутно фаворизује добро управљање банака премијом ризика и кажњава лошу управу јесте диференцирана премија на осуигуране депозите и мислим да НБС и Министарство финансија не требају да чекају већ да прибегну примени таквог пројекта", каже Ђукић.

Уколико се држава ипак одлучи да оснује банку за лоше кредите, она би имала минимум средстава у виду осигуравајућег фонда. Колико би то коштало пореске обвезнике још не постоји рачуница, али уз фирме ту би се нашли и ненаплативи кредити физичких лица који такође нису занемарљиви.