Шмитове мере – Бошњаци одахнули, Хрвати уздахнули, а Срби и даље оспоравају избор високог представника

Због новог коришћења Бонских овлашћења високог представника у БиХ – неки су одахнули, неки дубоко уздахнули. Кристијан Шмит наметнуо је измене изборног закона, зато што, како је рекао, политичари нису могли да се договоре.

Шмит поручује да избори нису монета за поткусуривање странака, већ основно право сваког појединца. "Задовољство ми је да могу изборе да вратим свима, тако да налажем и доносим пакет транспарентности који гарантује слободну и фер кампању", додаје Шмит.

Измене су, за сада, само техничке природе и усмерене на забрану злоупотребе јавних ресурса и говора мржње. Предвиђене су и три пута веће новчане казне.

Данима раније, искључиво у медијима, помињала се, ипак, много ригорознија измена закона и федералног Устава и појам етничког цензуса, који би хрватском народу омогућио праведнији избор политичких представника. То је грађане, предвођене бошњачким политичарима у великом броју извело пред зграду високог представника у Сарајеву.

Доцент на Факултету политичких наука Деспот Ковачевић сматра да се то десило јер је oчигледно извршен притисак.

"Сам догађај је притисак, иако је Кристијан Шмит рекао да је демократски протестовати. Али оно што није рекао, а очигледно је да предлог није ни изашао, није донет, а грађани су знали шта пише. Сви су дали свој суд о документу који није јаван сем онога ко је требало да га донесе", наводи Ковачевић.

Високи представник у БиХ тврди да је политичке измене само ставио на чекање, јер жели босанскохерцеговачким политичарима да пружи још једну шансу за договор. Нада се да је то могуће до избора 2. октобра, а томе се надају и у Загребу.

Хрватски премијер Андреј Пленковић каже да је очекивао да ће Шмитов пакет бити шири.

С обзиром на његову најаву да ће поново ставити на сто могућност интервенције и Устава, верујемо да ће Шмит бити као својеврсна брана пре ових избора – мудар, одлучан и конструктиван и поправити оно што се раније покварило, додаје Пленковић.

За сада једина Шмитова одлука о техничким изменама послата је свим политичким актерима, чак и кабинету српског члана Председништва, иако високог представника у РС не признају. Милорад Додик му, ипак, одговара дужим писмом.

"БиХ је са високим представником, а са Вама посебно, постала несуверена, неефикасна, квазидржава, протекторат модерног доба, која крши људска права и слободе конститутивних народа и грађана. Ваша, назовимо 'одлука' иде и корак даље. Ви ударате свом силином на оно што представља вољу народа која се остварује преко изабраних представника у органима власти", напомиње се у Додиковом писму.

Мале шансе за компромис

У таквој политичкој клими, посматрачима је тешко замисливо да се до општих избора 2. октобра нађе прихватљиво решење за сва три конститутивна народа.

Деспот Ковачевић је скептичан. Питање је да ли ће икада бити простора и времена да се дође до решења које би одговарало свим конститутивним народима. Додик је претходних дана истакао важну чињеницу – ни о овом закону се нису договорила три народа, такође је наметнут, констатује Ковачевић.

"Сва решења у БиХ су наметнута. До 2. октобра би било много проблема у имплементацији таквих решења, и после тог датума је питање како би се све применило", додаје Ковачевић.

За имплементацију наметнутих решења има времена – рекли су у Централној изборној комисији БиХ. Саопштили су да се Шмит пре наметања измена консултовао са њима и поздравили чињеницу да ће први пут највиши представници политичких партија моћи да сносе одговорност за кршење закона.