Северна Македонија и ЕУ, седам дана јула

Паљењем француског предлога за решење спорних питања између Бугарске и Северне Македоније, у Собрању је почела расправа о овом документу, који је продубио ионако озбиљне размирице на македонској политичкој сцени.

Укупно десет особа је приведено, јер су током расправе "тврдим предметима" гађали зграду парламента, у којој је председница Европске комисије Урсула ван дер Лајен убеђивала посланике да подрже француски документ, обећавајући да хитан почетак преговарачког процеса на који, прво Македонија, а затим и Северна Македонија чекају годинама.

"Ако одлучите да прихватите ревидирани француски предлог, међувладина конференција биће одржана у наредних неколико дана, а комисија ће потом одмах почети са скринингом, као првим кораком у преговарачком процесу", рекла је Урсула фон дер Лајен.

Шефица Европске комисије обратила се дубоко подељеном Собрању, па су посланици владајућих социјал-демократа убеђивали ривале из ВМРО-ДПМНЕ да прихвате преглог обећавајући да се њиме у питање не доводи македонски национални идентитет.

"Урсула фон дер Лајен је јасно и гласно и гласно рекла да је наш македонски језик чист и заштићен. Лаж је да ће македонски постати дијалект бугарског језика - Лаж је да ће Македонци изгубити идентитет", рекла је посланица СДСМ-а Снежана Калеска Ванчева.

Француски предлог за решавање проблема између Скопља и Софије резултат је дипломатске иницијативе, коју је крајем прошле године покренуо председник Емануел Макрон, желећи да се македонске евроинтеграције покрену са мртве тачке пре краја француског председавања ЕУ.

Неколико месеци касније, Скопље и Софија су добили нацрт споразума, према којем би две стране пристале на договор након чега би била одржана прва међувладина конференција ЕУ и Северне Македоније. Наредна пак била би заказана тек пошто би бугарска мањина била уписана у македонски устав.

Остала питања, према том плану, била би решавана током преговора ЕУ и Северне Македоније. Овај споразум, прво, представљао је окидач сложеније политичке кризе у Бугарској, која је, на концу, резултирала падом владе Кирила Петкова.

"ВМРО-ДПМНЕ неће дозволити промену устава, то свакоме мора да буде јасно. Уколико покушате, уписаћемо у њега да је СДСМ издајничка и противдржавна партија", рекао је посланик највеће опозиционе странке у Северној Македонији, Јован Јаулески који је у Собрању запалио француски предлог.

Док је трајала расправа, испред Собрања се окупила група демонстраната који се противе прихватању француског предлога решења кризе, а најмање десет особа је приведено јер су на зграду парламента бацали "тврде предмете", саопштила је македонска полиција.

Развој догађаја у Скопљу са великом пажњом прате и званичници у Тирани, јер је, бар до сада, процес евроинтеграција Албаније и Северне Македоније био спојен.

Премијер Албаније Еди Рама је упозорио да застој изазван бугарском блокадом негативно утиче на развој ситуације у његовој земљи, упозоривши да ће, уколико Собрање не подржи француски предлог, затражити да се процес евроинтеграције две државе раздвоји.

"Ако се то (прихватање француског предлога) не деси, одмах сутрадан ћу затражити раздвајање процеса приступања Албаније и Северне Македоније", рекао је Рама.

Албански премијер је раздвајање процеса поменуо после разговора са еврокомесаром за проширење Оливером Вархељијем, који сматра да је наредних недељу дана кључно за будућност процеса.

"Верујем да ће се наредне седмице догодити оно што дуго чекамо", рекао је Вархељи у Валони.

Упркос оптимизму званичника ЕУ, судбина француског предлога је прилично неизвесна, јер ће пре истинског почетка преговора Скопља и ЕУ Северна Македонија морати да промени устав, односно упише бугарску мањину на списак конститутивних народа, за шта влада Димитра Ковачевског нема потребну већину.

Гро замерки ВМРО-ДПМНЕ на прве кораке у будућем процесу евроинтеграција односи се и на дефинисање улоге Бугарске у Другом светском рату, па је лидер ове странке Христијан Мицкоски показао слике злочина бугарске војске у том периоду, тражећи одговор на питање да ли ће "окупаторе убудуће звати администраторима".

Истовремено, навео је да се према последњем попису становништва свега 750 породица изјаснило као Бугари, тврдећи да то није разлог за промену устава.

Бугарска је, већ годинама, једина препрека почетку преговора Северне Македоније са Европском унијом, иако су две државе 2017. године потписале Уговор о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи, који Скопље сматра јединим предусловом за почетак преговора са ЕУ.

Власти у Софији пак сматрају да је пре почетка преговора потребно решити питања која се односе на македонски национални идентитет, односно питање језика и идентитета националних хероја, међу којима је Гоце Делчев.

Бугарска наводи и да је "македонски језик настао 1944. године", те да може да се рачуна једино као "писана регионална форма бугарског језика".