Турска и Грчка, гужва на Егејском мору и хапшење шпијуна

Турска обавештајна служба ухапсила је Мухамеда Амара Ампару, под сумњом да је одавао војне тајне грчкој обавештајној служби. Ампара, који је грчки држављанин, "шпијунирао је турске оружане снаге под маском пословног човека", јавља Хуријет.

Парадирање нових ратних бродова, изградња војних база и свакодневна размена тешких речи између Анкаре и Атине подигле су тензије на Егејском мору на ниво који није виђен у овом делу света, још од турске инвазије Кипра 1974. године.

Последњи потез у овој игри живаца повукла је Анкара, чији је нови ратни брод Л-400 "Анадолу" почео серију проба на Мраморном мору, што је, из више, разлога изазвало забринутост Грка, али и низа других држава озбиљно забринутих за стабилност овог региона.

"Анадолу", дуг више од 230 метара, највећи је ратни брод у историји Турске и први је носач дронова на свету. Суштински, преправљање овог брода у носач беспилотних летелица изнуђен је потез планера у Анкари, јер је првобитно планирано да Л-400 носи осам вишенаменских авиона Ф-35, али је Америка одбила да прода те летелице због контроверзне одлуке Турске да набави руске противвазушне системе С-400.

Овај брод, према карактеристикама, одговара новом јапанском носачу авиона "Изумо", направљен је на основу шпанског дизајна, као и аустралијска класа "Канбера". Када тестирање буде окончано, "Анадолу" ће, уз италијански "Кавур", бити најмоћнији ратни брод на Медитерану.

Претходно, највећи турски ратни брод био је бојни крсташ "Јавуз Султан Селим", изграђен у Немачкој 1911. године.

Грчка јача базу на Криту

Грчка влада издвојила је 190 милиона евра за модернизацију морнаричке базе на Криту, рекао је министар одбране те државе Николаос Панајотопулос, који је претходне седмице од парламента затражио подршку за укупно 13 нових пројеката за копнене снаге и морнарицу.

Појединачно, модернизација базе на Криту представља најскупљи од тих пројеката, па ће та база, када изградња буде завршена, моћи да прими половину укупних снага грчке ратне морнарице.

Осим доградње базе на Криту, Грчка ће потрошити 250 милиона евра у модернизацију морнаричких хеликоптера и вишецевних ракетних бацача, куповину пројектила "хелфајер" и различите муниције.

Тешке речи између Атине и Анкаре

Размена тешких речи између Атине и Анкаре достигла је врхунац током тек окончаног самита Европске уније, када је Анкара жестоко критиковала Брисел због "ћутања због нелегалних активности Грчке". Анкара је Европску унију оптужила за "једнострано понашање и недостатак визије" према Турској.

Турске критике се односе на серију недавних проблема у односима две државе, који су проистекли из турских тврдњи да су грчке оружане снаге довукле наоружање и додатно ојачале положаје на острвима која се налазе надомак турске обале.

Истовремено, грчке власти објавиле су серију мапа, од којих неке потичу из 1923. године, које, како тврди Атина, представљају доказ "турског ревизионизма и кршења међународног права".

Иако западне дипломате подизање тензија припусују почетку кампање Реџепа Тајипа Ердогана пред председничке изборе, који се одржавају следеће године, Турска и Грчка се већ годинама споре око поморских граница и права за истраживање и експлоатацију енергената у Егејском мору и источном Средоземљу.