Препреке између Скопља и Брисела, трчање у месту и чупање ноктију

"Уношење бугарских захтева у преговарачки процес ставља нашу судбину у потпуности у руке Софије. Ако не буду задовољни било чиме, стајаћемо у месту или ће нас вратити уназад", оценио је бивши македонски министар спољних послова Никола Димитров.

Изјава Николе Димитрова уследила је пошто је објављен француски предлог за превазилажење разлика између Софије и Скопља, чиме би, после силних натезања била отворена врата за почетак преговора Северне Македоније и Европске уније.

Француска је, желећи да до 23. јуна покрене овај процес са мртве тачке, предложила да се питање бугарске мањине у Северној Македонији укључи у преговарачки процес, те да прва међувладина конференција ЕУ и Северне Македоније буде заказана чим Бугари буду уписани у македонски устав.

"Овај предлог нас води даље, а не ближе чланству у ЕУ", сматра Димитров, оцењујући да је чињеница да се овакав документ уопште нашао на преговарачком столу "представља дебакл македонске дипломатије".

Суштински, Северна Македонија би, после година одлагања, могла да почне процес приступања Европској унији већ 23. јуна, али би наставак зависио од промена устава, односно уписивања бугарске мањине у преамбулу тог документа.

Влада Димитра Ковачевског се још није изјашњавала о француском предлогу, али је министар спољних послова Бујар Османи навео да ће пажљиво анализирати сваку реч и став изнети када за то дође време.

"Мислим да није у нашем интересу да откријемо позицију док не чујемо ставове осталих земаља чланица", рекао је Османи.

Бугарска и Северна Македонија су 2017. године потписале Уговор о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи, који Скопље сматра јединим предусловом за почетак преговора са ЕУ.

Власти у Софији пак сматрају да је пре почетка преговора потребно решити питања која се односе на македонски национални идентитет, односно питање језика и идентитета националних хероја, међу којима је Гоце Делчев.

Суштински, Софија настоји да заустави захтеве да се Македонцима у Бугарској призна статус националне мањине, односно да Скопље призна да македонски језик и идентитет имају бугарске корене.

Софија инсистира да се македонски језик, надаље, зове званични језик Републике Северне Македоније или у одређеним случајевима фуснота уз објашњење: "Према Уставу Републике Северне Македоније".

Бугарска наводи и да је "македонски језик настао 1944. године", те да може да се рачуна једино као "писана регионална форма бугарског језика".

Растурање бугарске скупштине

Бугарски парламент ће у среду гласати о поверењу влади Кирила Петкова, што практично значи да би почетак преговора Северне Македоније и Албаније са ЕУ могао "промашити" још један јунски рок, али и изазвати озбиљне потресе на политичкој сцени у Софији.

Петков је, у међувремену, потврдио да је француски предлог о решавању отворених питања са Скопљем стигао на адресу спољнополитичке комисије бугарског парламента, укључујући део према којем Скопље не може да почне преговоре са ЕУ пре него што бугарска мањина не буде уписана у преамбулу македонског устава.

Суочен са оптужбама дојучерашњих коалиционих партнера да је "закулисним преговорима са Француском издао бугарске националне интересе", Петков је рекао да ће пред ЕУ заступати ставове парламента.

Остаје нејасно да ли ће се скупштина у Софији изјашњавати о овом документу пре среде, за када је заказано гласање о поверењу влади Кирила Петкова, пре свега јер и коалициона влада и опозиција, на све начине, покушавају да придобију подршку већине од 240 посланика.

На мети обе стране политичког спектра су посланици странке ИТН Славија Трифонова, која је пре две седмице напустила владајућу коалицију оптужујући Петкова да води земљу у банкрот, те да "издаје националне интересе".

Најмање седам од укупно 25 посланика те странке већ је напустило ИТН, али је Петкову потребно да, до среде, од његове смене одустану још бар шесторица посланика.

Један од пребеглих посланика, Николај Радулов, оптужио је шефа посланичке групе ИТН-а, сценаристу Тошка Јорданова, да му је претио "чупањем ноктију". Навео је и да је једна од посланица те странке у последњи час одустала од одласка из ИТН-а, правдајући се главобољом.

Иако питање почетка преговора Скопља и ЕУ представља окидач политичке кризе у Бугарској, тамошњи аналитичари сматрају да проблем, у ствари, представљају реформе које је покренула влада Кирила Петкова, чиме су у великој мери угрожене позиције неколико утицајних странака.

Некадашњи министар спорта Радостил Васиље тврди да узавреле дебате о Северној Македонији представљају само завесу којом се скривају везе челника партије са организованим криминалом.

"Издаја бугарских интереса", како је лидер ИТН-а Слави Трифонов описао разлоге иступања из Владе, тврде представници владе Кирила Петкова и аналитичари, представља алиби за заустављање реформи и одлив буџетских средстава на рачуне сумњивих компанија.

Сличне тврдње у петак је изнео и Петков, који је софијском Капиталу рекао да ИТН покушава да "очува шеме према којима новац из буџета завршава на рачунима приватних компанија сумњиве репутације".

ИТН је, како тврди Петков, напустио владу пошто је откривено да чак 80 одсто грађевинских компанија, којима је било намењено 1,7 милијарди евра из буџета, ради нелегално.

Прва жртва лома на бугарској политичкој сцени био је председник скупштине Никола Минчев, за чији је опозив гласало 125 од укупно 240 посланика, што практично значи да су коалиционој влади, недавно ослабљеној одласком странке ИТН, остала само четири дана да убеди пет посланика да промене страну.

У компликоване односе умешао се и председник Румен Радев, који је од Владе затражио да се изјасни да неће скинути вето са почетка преговора Скопља и Брисела.

Недуго по завршетку седнице на којој је опозван председник парламента, испред скупштине се окупило неколико хиљада људи који су подржали владу Кирила Петкова. Један од посланика ИТН-а је покушао да се обрати демонстрантима, али га је полиција одвукла назад у зграду пошто су ка њему почеле да лете флаше, јављају бугарски медији.