Мистерија Ту-141, Милановић оштро критиковао Владу

Беспилотни "тупољев" Ту-141, који је са лансиран непознате локације и после прелетања Румуније и Мађарске атерирао у предграђе Загреба, изазвао је озбиљан обрачун на врху политичке сцене, пошто је хрватски председник оптужио челнике Mинистарства одбране за "незнање, некомпетенцију и неинтелигенцију".

Милановић се јавности обратио после састанка са начелником Генералштаба, адмиралом Робертом Храњом, шефом обавештајне службе Даниелом Мркићем и саветником за безбедност Драганом Лозанчићем.

"Не могу рећи са сигурношћу ни да ли је та летелица долетела од стране украјинских снага. Вероватно никада нећемо бити сигурни. Не очекујемо да Украјина то призна, то је нормално у овој ситуацији", рекао је Милановић новинарима.

Беспилотна летелица Ту-141 пала је у предграђе Загреба, пошто је претходно прелетела Румунију и Мађарску. На месту пада остао је кратер пречника три метра, што је изазвало лавину спекулација о пореклу и циљу ове летелице. Хрватске власти су, првобитно, саопштиле да је Ту-141 носио бомбу тежине 120 килограма, али је саветник министра одбране у понедељак пре подне изјавио да је експлозивни терет био тежак трећину прве процене, односно 40 килограма.

"О детаљима не бих говорио. Позвао бих и оне што стоје испред рупе да такође не износе детаље сваких 15 минута... Позивам премијера да примири министра (одбране). Тражим од Владе да нађу средства за противваздушну одбрану. Тренутно, Хрватска их нема", рекао је Милановић.

Ни после тврдњи званичника Министарства одбране о експлозиву, није јасно да ли се у беспилотној летелици налазила авио-бомба руске производње, или систем за самоуништење опреме и података.

Ту-141 је у наоружање СССР-а уведен 1979. године, како би командним центрима пружао информације о кретању противничких снага. Покреће је млазни мотор КР-17А и, за разлику од модерних дронова, не може да носи наоружање, лансира се са посебне платформе и слеће уз помоћ падобрана. Крстари брзином од 1.000 километара на час и има оперативни домет од око 1.000 километара.

Украјинске снаге су, током сукоба 2014. године, успеле да оспособе и модернизују неколико ових летелица, а неколико их је, током претходне две седмице рата, оборено у Украјини. Кијев је одмах одбацио било какву везу са овим догађајем, што је учинила и Москва.

"Пројектил је пролетео кроз Мађарску и вероватно се неће ништа слично догодити... Апсолутне сигурности нема, ово је један ружан и опсасан инцидент", рекао је Милановић.

Хрватски председник је, истовремено, најавио да ће од Владе затражити да набаве средства противваздушне одбране, наводећи да је новац неопходан за набавку оваквог система знатно мањи од средстава већ издвојених за куповину борбених авиона "рафал".

Милановић је у децембру оштро напао Владу због поскупљења "рафала" од 200 милиона евра, тврдећи да није у питању никакав ПДВ, већ да је тај новац, како је рекао, "мазнут", односно да је "нестао".

Коментаришући најаве премијера Андреја Пленковића да ће од Американаца затражити противваздушни систем "патриот", Милановић је оценио да "треба разликовати реалне амбиције од глупости".

"То је глупост. Ако их неко добије, добиће их државе на првој линији", рекао је хрватски председник.

Ни после Милановићевог наступа, јавност у Хрватској није добила одговор како је и одакле долетела беспилотна летелица, али ништа више детаља нису поделили ни званичници у Мађарској и Румунији, преко чије је територије "тупољев" прелетео пре него што се срушио код Загреба.

Румунске власти су саопштиле да су откриле летелицу, која је у њиховом ваздушном простору провела око 180 секунди, док су Мађари кратко одговорили да у истрази овог инцидента сарађују са хрватским властима.

Нешто касније, огласили су се и Мађари, који тврде да је Ту-141 уочен још док је летео изнад Украјине, наводећи да је у мађарском интересу да "не буде увучена у конфликт".

Мађарска је, такође, навела да ово није први инцидент те врсте, те да су борбени авиони "грипен" претходни пут пратили сличан дрон "како би контролисали ситуацију".

Мађарске власти су саопштиле да су се догодила укупно три оваква инцидента, као и да су током последњег у петак послеподне, још једном узлетели "грипени" пошто је на радарским екранима уочено да је још једна летелица повредила ваздушни простор те државе.