Северна Македонија, Пепељуга је ипак мушко

Права Пепељуга је негде пре поноћи нестала са бала. Mакедонска Пепељуга, Кастриот Реџепи, се међутим, до тог времена није ни појавила у згради Собрања, чиме је окончана недељу дана дуга сага у рушењу владе Зорана Заева и успостављању нове парламентарне већине у Северној Македонији.

"Нестали" посланик, како је Реџепи прозван после вишесатних покушаја да му се некако уђе у траг, појавио се у петак изјутра у полицијској станици у Скопљу и рекао да није био киднапован већ да је својевољно дан, уместо у Собрању, провео код пријатеља.

У полицију је дошао пошто је опозиција, усред спекулација о судбини посланика који је недостајао да би се изгласало неповерење влади Зорана Заева, пријавила нестанак Кастриота Реџепија, оптуживши, истовремено, владајућу коалицију да "насиљем и недемократским методама" гура државу у дубљу кризу.

Реџепи је одмах затим "избачен" из Бесе, па ће, како сматрају македонски медији, највероватније прећи у редове неке од партија из владајуће коалиције.

На крају 24 часа дуге неизвесности око судбине владе, владајућа коалиција, коју чине СДСМ Зорана Заева и Демократска унија за интеграције и опозиција, како се чини, могу да рачунају на подршку по 60 посланика у парламенту, па је сасвим извесно да ће једну политичку кризу у Скопљу, ускоро, заменити нова, са једнако неизвесним исходом.

Коцкарска политика власти и опозиције

Најновија у серији политичких криза у Македонији почела је непосредно пре другог круга локалних избора, када је Заев, желећи ваљда да мобилише бираче, најавио да ће у случају пораза кандидата СДСМ-а у Скопљу поднети оставке на места премијера и шефа странке.

Коцкарски потез му се, дан касније, обио о главу пошто је независна кандидаткиња Даниела Арсовска, уз подршку ВМРО-ДПМНЕ постала градоначелница Скопља, чини се највише захваљујући чињеници да је обећање изазвало снажнију реакцију међу противницима него међу присталицама СДСМ-а.

Заев је, поново, најавио да ће поднети оставку, али и да ће на месту премијера остати док се не учврсти парламентарна већина и оконча децембарска епизода вроинтеграција Северне Македоније.

Истовремено, низ високих западних званичника, укључујући наводно Емануела Макрона, Јенса Столтенберга и Ангелу Меркел, били су шокирани "ничим изазваном" оставком Заева, тим пре што је Француска мобилисала читав дипломатски кор у Европској унији не би ли испословали да Скопље уклони бугарску препреку и већ у децембру почне преговоре са Бриселом.

После сјајних резултата на локалним изборима, за коцку је, чини се, била расположена и опозиција, па је лидер ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски пожелео да осим са локалних функција, склони владајуће странке и из владе, најављујући гласање о поверењу влади или ванредне парламентарне изборе.

У том тренутку, Заев је имао подршку 62 од 120 посланика у парламенту, па се Мицковском, који је рачунао на албанску странку Беса, чинило да би и само три гласа могла да однесу превагу.

Сликао се са лидером Левице и представницима неколико албанских партија и избројао 61 посланика који подржавају пад владе Зорана Заева. И са тако танком већином одлучио је да у парламенту покрене иницијативу за изгласавање неповерења влади. Или нове парламентарне изборе.

Холандска "веза"

Овакав потез ВМРО-ДПМНЕ је изазвао праву панику у редовима западних изасланика који, додуше без претераног успеха, већ месецима покушавају да отворе пут почетку преговора Северне Македоније и ЕУ, па је у Скопље дан уочи гласања стигао холандски премијер Марк Руте, који је после састанка са македонским премијером "одшкринуо" децембарски прозор евроинтеграција.

То практично значи да се од Македоније очекује да до средине децембра реши отворена питања са Бугарском и последњег дана 2021. године добије зелено светло за почетак преговора са Европском унијом.

Истовремено, испоставило се да је Кастриот Реџепи годинама радио у холандској амбасади у Скопљу, па је, накако, његов изостанак са седнице парламента повезан и са иницијативом шефа дипломатије те државе. Или, једноставно, до пре неки дан слабо познати политичар из једнако мале странке није желео да на себе преузме одлуку о будућности државе.

Најавио је да ће одговоре на отворена питања спремити до понедељка.

Макронов план, како је назван овакав развој ситуације, одмах је унео панику међу бугарске политичаре, па је некадашњи премијер и лидер партије ГЕРБ Бојко Борисов оптужио ривала, председника Румена Радева да је лошом спољном политиком довео државу до тачке у којој ће је Брисел "прислити" да прихвати договор са Македонцима.