Политичка криза у Северној Македонији, где је Кастриот Реџепи?

Укупно 60 посланика опозиције, или један мање од кворума, сатима је чекало у македонском Собрању не би ли сазнали где се налази посланик Бесе, на чији се глас рачунало за "свргавање" владе Зорана Заева.

Лидер опозиционе ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски најавио је да ће чекати до поноћи, не би ли се "изгубљени" посланик појавио и оптужио владајућу коалицију да је од седнице Собрања направила "циркус".

Посланици опозиционих странака су Собрање напустили пре поноћи, тврдећи да владајућа коалиција ”осим киднапованог” Реџепија има подршку свега 59 посланика.  

Суштински, ВМРО-ДПМНЕ је још прошле седмице избројао 61 глас за изгласавање неповерења влади Зорана Заева, покушавајући да додатно материјализује добре резултате на локалним изборима и исхитрену најаву македонског премијера да ће у случају пораза на биралиштима поднети оставку.

"За добробит процеса и после снажних сигнала наших стратешких партнера, Европске уније и САД, које сам добио од дипломатских представника, одлучио сам да не присуствујем седници", написао је Реџепи на Фејсбуку, чиме је, како се чини, на неуспех осудио покушај опозиције да "сруши" владу Зорана Заева.

ВМРО-ДПМНЕ је одмах оптужио социјалдемократе да су "отели" Кастратија, док његова странка Беса тврди да нема представу где се овај посланик тренутно налази.

Реџепи се, током вечери, још једном јавио преко Фејсбука, наводећи да је добро, те да ће, када престану претње, објаснити шта се догодило, јавља ТВ21. 

Овакав исход иницијативе опозиције уследио је након што је читав низ високих западних званичника, укључујући Емануела Макрона, холандског премијера Марка Рутеа, уз помињање Ангеле Меркел, покушао да заустави пад владе Зорана Заева.

Спасавање Зорана Заева

Политичку кризу, коју је најавом оставке изазвао сам Заев, први је покушао да ублажи француски председник Емануел Макрон, писмом амбасадорима Француске у земљама ЕУ да "интензивно лобирају за почетак преговора Северне Македоније и Албаније".

Макрон је, како наводи Албанијан пост, амбасадорима предочио два кључна датума – 14. децембар када ће Северна Македонија и Бугарска наводно решити отворена питања, те 31. децембар када преговори Брисела са Скопљем и Тираном треба да почну.

Иницијативу француског председника, наводно, подржала је и Ангела Меркел, али за сада нема коментара из Софије, која је последњих година преузела улогу главног кочничара на македонском путу ка Европској унији.

На Макронову иницијативу, одмах, надовезао се холандски премијер Марк Руте, који је после састанка са македонским премијером "одшкринуо" децембарски прозор евроинтеграција.

"Процес неће бити кредибилан уколико Европска комисија не буде признала напредак Албаније и Северне Македоније", наводи се у саопштењу после састанка Заева и Рута.

Крај једне и почетак нове кризе

После серије дипломатских потеза и нове рачунице у Собрању, обе стране имају поверење по 60 посланика у македонском парламенту, чиме се ова држава, за корак, приближила ванредним изборима.

Председник Бесе и нови градоначелник Тетова Билал Хасани рекао је да сумња да је Кастрати "против своје воље" изјавио да подржава владу Зорана Заева, истичући да нико из те партије није успео да ступи у контакт са "несталим" послаником већ 24 часа.

"Уколико се потврди да је то његов добровољни став, предузећемо мере сходно статуту... Сада је најважније његово здравље", рекао је Хасани, наводећи да ће Беса наставити да подржава опозицију.

Политичка криза у Северној Македонији почела је 31. октобра, када је Заев без икакве потребе најавио да подноси оставку на место премијера и шефа партије.

Владајуће социјалдемократе "убедиле" су Заева да одложи оставку, објашњавајући овакав потез потребом да се не угрозе европске интеграције, те омогући успешно деловање у условима пандемије и енергетске кризе.