Македонци бирали "у пакету" – ново име и шансу за ЕУ и НАТО

Више од 1.800.000 грађана има право да се изјасни на питање "Да ли сте за чланство у ЕУ и НАТО, уз прихватање споразума о имену између Републике Македоније и Грчке".

Готово три деценије од спора са Грчком, која је кочила евроатлантске интеграције Македоније због имена, та земља је на политичкој прекретници, а референдум се одвија у атмосфери политичких подела, које је овај споразум још више продубио.

Колико су отворене те поделе показао је и инцидент у УН, када је председник Македоније Ђорђе Иванов, који је критиковао високе званичнике САД и ЕУ због подршке престојећем референдуму, позвао своје сународнике на бојкот у недељу, после чега је помоћник шефа дипломатије Македоније Андреј Жерновски напустио салу.

Представници актуелне власти су у кампањи позивали грађане да се изјасне "за", а најутицајнија опозициона ВМРО-ДПМНЕ, која је све време била веома неодређена позвала је грађане да гласају према својој савести, а са сличном поруком се огласила и канонски непризната Македонска православна црква.

Основна порука актуелне власти је да се грађани на референдуму одлучују да ли желе да живе у (само)изолацији или ће себи осигурати светлу и извесну евроатлантску будућност кроз чланство у ЕУ и НАТО.

Премијер Заев, лидер владајућег СДСМ-а, оптимиста је и верује у успех референдума јер, како каже, грађани доносе мудре одлуке јер воле своју отаџбину, сносе одговорност за своју децу.

"Позивам све да изађу и донесу озбиљну одлуку за будућност наше земље, за будуће генерације", поручио је Заев после гласања у Струмици.

С друге стране, опозициони лидер Христијан Мицкоски сматра да ће већина присталица и чланова ВМРО-ДПМНЕ на референдуму гласати "против" или бити уздржана, јер, како каже, став те странке о референдуму је јасан.

Референдум је расписан као консултативни, односно необавезујући, а биће успешан ако на њега изађе више од 50 одсто грађана уписаних у бирачки списак (50 одсто + 1).

Уколико референдум буде успешан и већина се на референдуму изјасни "за", Македонија би већ наредне године могла да постане 30. чланица НАТО-а, као и да убрзо добије датум за отварање преговора о чланству у ЕУ.

Један од кључних изазова пред предстојећи референдум јесте јавно противљење Русије македонском чланству у НАТО-у.

Међутим, на тврдње западних међународних званичника који тврде да ће Русија покушати да обесмисли македонски референдум, премијер Заев је у више наврата рекао да нема такве информације, те да је Русија пријатељ Македоније.

Македонски аналитичари оцењују да актуелна влада и Заев, изузимајући Русију, имају најснажнију међународну подршку, какву није имала ниједна влада у региону од распада СФРЈ.

Већина аналитичара сматра да би бојкот референдума у недељу био једна врло незрела опција која би могла изазвати катастрофалне последице за будућност Македоније.

Део њих скреће пажњу на то да је грађанима постављено збуњујуће питање, јер није јасно да ли се они позивају да гласају за улазак у ЕУ и НАТО или за промену имена, односно зашто је "тако осетљиво питање" скривено у формулацији "споразум са Грчком".