Мирослав Туђман оптужио Изетбеговића за тероризам

"Ово што се сада догађа по Европи, то се догађало у БиХ деведесетих година. Био је то зачетак данашњег исламског тероризма. Почињено је чак педесетак ритуалних одсецања главе", навео је Туђман у интервјуу за недељник Глобус.

Туђман, који је аутор књиге "Друга страна Рубикона – Политичка стратегија Алије Изетбеговића", истакао је да су бригаде Армије БиХ, које су носиле назив "муслиманске" и имале арапске ознаке, ишле у битке са покличом "Алаху-екбер".

"Чињеница је да су од раних 90-их, и пре него што је избио рат, у БиХ почели да долазе муџахедини, и то на позив самог Алије Изетбеговића", објаснио је син бившег хрватског председника.

Он је оценио да је Изетбеговић био један од кључних људи који су креирали историју и да су његови ставови постали званични ставови Странке демократске акције (СДА) и БиХ.

"Уочи потписивања Дејтонског споразума, он је муџахединима гарантовао да неће бити протерани из БиХ. Чињеница је да су двојица од оних 18 који су срушили Светски трговински центар у Њујорку имали искуство из борби у БиХ. Због тога је четири недеље после 11. септембра 2001. године Изетбеговић морао да поднесе оставку", истиче Туђман.

"Кључно је оно што је Изетбеговић дефинисао у својој зрелој фази, управо у Исламској декларацији, да је нација замена Запада да би се уништио ислам. Наиме, он сматра да је ислам врхунац демократије и најдемократичнији облик друштвеног уређења. Доследно је био на стајалишту да су национални интереси нелегитимни и да се због тога БиХ не може конститутивно уредити на националним принципима", нагласио је он.

Туђман је истакао да је последица тога негирање националних права Хрвата и Срба, а с друге стране се глорификује Османско царство као најбоље решење за мултикултуралну и мултиконфесионалну "Босну".

"А то је историјски неспоразум. За Бошњаке је Османско царство идеал, а за Хрвате и Србе та је прошлост оно што раздваја, а не оно што интегрише народе у БиХ", каже Туђман.

Упитан колико је, по његовом мишљењу, реална опасност од исламског екстремизма, па и тероризма, који би могао имати своју европску базу у данашњој БиХ, рекао је да је кључно питање како ће бошњачке елите дефинисати свој идентитет и колико ће то потрајати.

Он сматра да, ако превлада овај Изетбеговићев концепт у којем је верско примарно, онда можемо очекивати радикализацију.