Зашто пропадају српски бизнисмени

Интимне приче из предузетничког живота „Медведи на путу", Бојана Лековића, оснивача компаније КупујемПродајем вероватно су најбоље штиво које један предузетник у Србији тренутно може да чита на свом језику.

Не зато што је то најбоља књига о бизнису икада већ зато што не знам да је неко до сада на такав начин сложио своја искуства у покретању и вођењу посла у Србији не стидећи се да отворено пише о својим грешкама, слабостима, личним манама и странпутицама, као и о успесима, добрим одлукама и оствареним плановима.

Књига се састоји од осамдесет и пет кратких прича о томе како је један нишки електроинжењер са академским амбицијама, скромног или барем сузбијеног предузетничког духа и талента, донео одлуку да свој живот окрене у потпуно другом смеру и да успех оствари не зато што је имао осећај, стомак, пуку срећу или нечију заштиту већ зато што је тај успех инжењерски испланирао.

Те приче никако нису рецепт за успех који читалац само треба да примени и „оствари се у бизнису", оне су заправо мапа пређеног пута са детаљним објашњењима о добрим и лошим корацима који пре свега треба да вас натерају на размишљање и преиспитивање као и да вас убеде да ако изградите добар систем ваш посао не може да пропадне.

Једино што у том грађењу морате бити сурово искрени према себи и спремни да признате да нисте најпаметнији и најбољи јер су управо сујета и ароганција предузетника оно што им уништава послове.

Пар савета у овом предузетничком бедекеру посебно ми се свидело, рецимо да када се такмичиш са паметнијима од себе мораш да размишљаш више од њих како би тај недостатак надокнадио као и да када се тркаш са бржима мораш бити спреман да до циља трчиш дуже па је добро да кренеш раније.

Нарочито су корисни савети о томе како се посао шири, како се бирају нови људи, како се одређује колика ће им бити плата, како се некоме даје отказ и како се најбољи људи чувају и када им неко понуди више.

Ти савети нису универзални, рекох већ, али су логични, јасни и разумљиви чак и за оне који су до успеха стигли или намеравају да крену другим путем.

Бојан Лековић је у свом пројекту спојио све што у српском предузетништву може да постоји, фирма му је инострана (холандска), правио ју је са рођеним братом, стицао је пријатеље у послу, али се са некима и разилазио, посао је започео као хоби, није се једног дана пробудио, дао отказ и упустио у авантуру (брат јесте).

Али је сваку деоницу свог пута најпре замислио, нацртао, прорачунао и онда кренуо да је остварује користећи све ресурсе који су му били на располагању, нарочито оне који су бесплатни, а моћни.

То се посебно односи на туђа искуства и знање која је прикупљао у свакој прилици дивећи се туђем таленту и памети што код српских бизнисмена није обичај.

Можда је управо то оно што се мени у исповести „Медведи на путу" посебно допада, откриће да предузетник није обавезно коцкар већ стрпљиви планер који своје потезе промишља и обезбеђује, који не спотиче конкуренцију већ размишља о потребама својих корисника, колико год да их је мало или много.

Ништа од онога што Бојан Лековић приповеда не морате применити да бисте били успешни у послу, нити сам ја доживео књигу као некакву „библију" за стартапове у Србији.

Али је права штета, а можда и грешка, да ова искуства не узмете у обзир када креирате или преиспитујете свој пословни пут.

Коначно, књига је написана питко и забавно, може се читати у једном даху или на прескок, можете јој се враћати када имате неку дилему да проверите како ју је неко други решио - зато треба да вам буде при руци.

A и ако немате предузетничке намере већ само желите да радите за плату „код газде" помоћи ће вам да боље разумете са чиме се све ваш послодавац суочава.

Уколико мислите да негде греши поклоните му ову књигу и пустите Бојана да му то објасни уместо вас.